U Srbiji je ostao samo jedan gnezdeći par orlova krstaša. Uzrok nestanka ljudski nemar – seča šuma i trovanje pesticidima.
Orla krstaša lakše je u Srbiji videti u muzeju, privatnoj galeriji, prepariranog u restoranu, nego u gnezdu ili nad vojvođanskom ravnicom.
Dok u Evropi živi između 1.300 i 1.900 parova orlova krstaša, u Srbiji je zabeleženo samo pet-šest parova. Zato je ova vrsta proglašena ranjivom i strogo zaštićenom.
Kako bi se njihov broj povećao - Srbija, Mađarska, Austrija, Češka i Slovačka pokrenule su prošle godine projekat "Panon Igl" za zaštitu orla krstaša, koji finansira Evropska unija, piše RTS.
"Poljoprivreda i bespravna seča su uticali da nema stanište gde bi on mogao u većem obimu da se reprodukuje. Njemu trebaju stara visoka stabla da bi mogao da osmatra i da bude zaštićen od ovih drugih vrsta ptica i predatora", ističe lovočuvar Radenko Cvejanov.
Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ukazuje da se i danas "ispod žita" može doći do zabranjenog, visokotoksičnog otrova karbofurana – u narodu poznatijeg kao furadan – koji poljoprivrednici koriste za trovanje štetočina, odnosno glodara.
U Srbiji iščezlo devet životinjskih vrsta
"Neretko i nelegalno se postavljaju zatrovani mamci za lisice i šakale, a do njih dolaze i strogo zaštićene vrste ptica", napominje Knežević.
Krstaš, carska grabljivica – raspona krila oko dva metra i težine do pet kilograma, do skoro se mogao videti na Fruškoj gori. Danas, samo na severu Banata. Na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije jedini par čuva dva ptića.
Orlovi krstaši su izuzetno osetljivi na ljudsko prisustvo. Zato zakon propisuje da se gnezdu u kome se nalaze mladunci može prići najbliže na jedan kilometar.
Ko, kada i koliko blizu sme da priđe gnezdu kontrolišu volonteri u okviru projekta za zaštitu krstaša. U skrovištu, nadomak drveta su svakodnevno, od marta do jula, tj. dok traje inkubacija i ptići ne ojačaju. Kontrolišu i korišćenje pesticida, sarađuju sa meštanima, lovcima, poljoprivrednicima.
"Bilo ko se pojavi u okolini gnezda, ako ima neku radnju kao na primer, trenutno je sezona košenja, da se ta kosidba ne sukobljava sa interesima zaštite ove vrste, odnosno da sprečimo prilazak gnezdu", objašnjava koordinator projekta za zaštitu orla krstaša Milica Mišković za RTS.
Cilj projekta je da se u zemljama učesnicama broj parova krstaša poveća na 250 i to do 2022. godine. Osim carskog orla, u Srbiji su ugroženi i stepski i sivi soko i velika droplja.
