Nemački nedeljnik "Špigl" objavio je opširan panoramski prikaz situacije na Zapadnom Balkanu u kojem se ističe zločinačka prošlost "čoveka koji hoće da postane šef kosovske vlade" Ramuša Haradinaja i kosovskog predsednika Hašima Tačija.
"Dojče vele" prenosi da u "Špiglovom" tekstu pod nazivom "Pastorčad kontinenta", objavljenom u najnovijem broju tog magazina, autori primećuju da Evropska unija gubi uticaj na tom području, odnosno da EU gubi privlačnost za stanovnike prostora između Bosne i Makedonije".
Članak opisuje trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i na Kosovu i Metohiji. Izdvajamo deo o KiM.
Članak počinje pričom o "čoveku koji hoće da postane šef kosovske vlade" - Ramušu Haradinaju koji je bio "optužen za zločine protiv čovečnosti u 37 slučajeva, između ostalog, i za ubistva i mučenja".
"Optužbe potiču iz 90-ih godina, kada je on bio komandant UČK. Pred sudom je oslobođen optužbi, jer su svedoci u poslednjem trenutku odustajali od svedočenja ili iznenadno umirali. U jednom izveštaju policije UN veteran UČK je optužen i za trgovinu kokainom", piše u "Špiglovom" članku.
Podseća se da je Haradinaja nemačka obaveštajna služba 2005. u jednoj analizi čak opisala kao šefa grupe koja se bavi kompletnim spektrom kriminalnih aktivnosti.
"I pored toga, Haradinaju je u pretprošloj nedelji uspela majstorija da na čelu alijanse bivših gerilaca pobedi na parlamentarnim izborima na Kosovu. Sada mu 34 odsto glasova daje pravo da traži sebi partnere za formiranje vlade", ocenjuju autori.
Opširno pišući ne samo o Ramušu Haradinaju, već i o kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju koji je u "90-im godinama bio jedan od osnivača i komandant paravojne oslobodilačke vojske UČK", autori podsećaju da i Tačiju "preti optužnica pred Haškim tribunalom zbog teških ratnih zločina".
Iznoseći priču o proglašenju nezavisnosti Kosova, oni opisuju tešku ekonomsku situaciju i ogromnu nezaposlenost, kao i jačanje islamizma i ističu da Zapad trenutno ne zna šta će s Kosovom.
Samo do 2008, Kosovo je svetsku zajednicu koštalo 33 milijarde evra, a taj trošak možda objašnjava zašto ni Vašington ni Berlin kosovsko proglašenje nezavisnosti od 17. februara 2008. ne vide kao ono što jeste - međunarodnopravni greh u posleratnoj istoriji Evrope, navode autori.
UPOZORENJE IZ SAD: Balkan ponovo vri!
Autori, između ostalog, "zaboravljeni region" Zapadnog Balkana nazivaju "čekaonicom ujedinjene Evrope".
"Na Balkanu, u evropskom istorijskom kriznom regionu, kontinentu preti bezbednosni rizik. Privlačna snaga EU opada, nekadašja nacionalistička retorika se vraća. Kada bi postojala zajednička evropska spoljna i odbrambena politika, njen najveći test bi bio trajno smirivanje Zapadnog Balkana", piše, između ostalog, u članku "Špigla".
