Dvadeset godina posle bombardovanja snaga NATO-a na planinu Tornik, mesto Ribnica još je u žalosti zbog nepravde koju oseća stanovništvo, jer niko nije odgovarao za napad, preneo je francuski portal Kurije de Balkan.
U opširnoj reportaži o Torniku, portal Le Courrier des Balkans opisuje dan bombardovanja, kao i atmosferu među meštanima 20 godina kasnije.
"Bio je to početak proleća 1999. Slavio se jedan rođendan na podnožju planine Tornik. U noći između 8. do 9. aprila, oko 4 sata ujutru, avion NATO-a bombardovao je, bez opravdanja, planinsku kućicu u kojoj je bilo još tri gosta", naveo je portal i dodao da su to bile tri "kolateralne žrtve", čija smrt nastavlja da proganja selo Ribnicu.
Portal opisuje atmosferu tokom bombardovanja snaga NATO-a 1999. godine u Torniku, poznatom skijalištu na Zlatiboru. Meštani su se svake večeri okupljali u Ribnici pustoj jer su vikendice prazne, a prodavnice zatvorene i mehanizmi za skijanje u kvaru, dok su automobili bili retkli jer su cene goriva toliko skočile zbog embarga.
Petnaesti je dan bombardovanja NATO-a 8. aprila 1999. Avioni već redovno nadleću iznad planina stvarajući veliku buku. Avioni iznad te planine prolaze na putu da gađaju mete zapadnog dela Srbije pre povratka u italijansku vojnu bazu u Avijanu.
"Nije nam uopšte palo na pamet da će skromna kućica sa nekoliko soba biti meta napada", rekao je Neša Avramović koji poseduje vikendicu u Ribnici.
Televizijski, telekomunikacioni i radarski releji na Zlatiboru već su bili uništeni raketama Tomahavk od početka napada. "Mislilo smo da su završili s bombardovanjem tog kraja", dodao je Avramović.
On je bio među poslednjima koji su napustili slavlje oko jedan sat posle ponoći. Milanko je odlučio da prespava u kućici kao i Neđa Urošević (31) takođe šumar. S njima je bio i Radoje Marjanović (34), ljubitelj skijanja koji je bio zadužen za održavanje skijališta.
Bomba je pala u 4.08 na kućicu. Napravila je krater od osam metara širine i 2,5 metra dubine, a u krateru su bile tri žrtva čija su tela rasparčana.
Organizacija Hjuman Rajts voč (Human Roght Watch) je u avgustu 1999. bila na licu mesta i stavila na spisak stradalih te tri žrtve. Nikakvog zvaničnog objašnjenja nije nikada bilo, ni od vlasti u Beogradu, niti od NATO-a. Nikakva odšteta nije data.
Avramović smatra da je pilot tog aviona igrao video-igricu gađajući kućicu, dok su drugi piloti bacali neiskorišćene bombe u Jadransko more da ih ne bi vraćali u bazu u Italiji.
Prema navodima Fonda za humanitarno pravo, bilo je 454 civilnih žrtava koje je NATO označio kao kolateralne štete - 207 Srba i Crnogoraca, 219 Albanaca, 19 Roma i 14 pripadnika drugih zajednica.
Na nekoliko metara od nekadašnje planinske kuće postavljena je komemorativna ploča sa natpisom "Civilnim žrtvama brutalne agresije NATO pakta, poginulim 8. aprila 1999. Neka se to nikada ne zaboravi i neka se to nikada nigde nikome ne dogodi".
Posle 20 godina, meštani i zaposleni u Institutu zdravlja u Čigoti, u čijem je vlasništvu bila pogođena kuća, okupili su se i položli cveče, dok je sveštenik održao opelo.