Stiven Hoking, brilijantni teoretski fizičar koji je nadvladao tešku motoričku bolest umro je danas u 76. godini. Nije mu se ostvarila želja da pre smrti odleti u svemir.
Hoking je umro mirno u svom domu u Kembridžu u Engleskoj, saopštio je portparol Univerziteta Kembridž.
Najpoznatiji teoretski fizičar svog vremena Hoking je tako jasno govorio o misterijama svemira, vremena i crnim rupama da je njegova knjiga "Kratka istorija vremena" (A Brief History of Time) izdata 1988. godine postala međunarodni bestseler a on jedan od najslavnijih naučnika od Alberta Ajnštajna do danas.
"Bio je veliki naučnik i izvanredan čovek čiji rad i nasleđe će nastaviti da živeti još mnogo godina. Njegova hrabrost i upornost spojena brilijantnošću i humorom inspirisala je ljude širom sveta.. Nedostajaće nam zauvek", napisala su u sopštenju njegova deca Lusi, Robert i Tim.
Kao student dobio veoma progresivnu neuromotoričku bolest koja veoma onesposobljuje i ograničava kretanje i govor.
Imao je dijagnozu amiotrofične lateralne skleroze (ALS) od 21. godine života i davane su mu male šanse, a mnogi doktori i naučnici smatraju da je pravo čudo što je doživeo svoje sedamdesete s takvom bolešću, jer osoba koja se od toga razboli prosečno živi do pet godina. Dvadeset godina preživi samo pet odsto obolelih. ALS počinje slabljenjem mišića, zatim sledi opšta iscrpljenost, pa paraliza, gubljenje sposobnosti govora, gutanja, pa čak i disanja.
Zanimljivo je da se baš na današnji dan 1879. rodio Albert Ajnštajn i da je danas dan posvećen broju Pi.
Potpuno nepokretan, u kolicima, s vremenom je izgubio i sposobnost govora, pa je s okolinom komunicirao jedino uz pomoć kompjuterskog sintetizatora glasa.
Hoking je pobedio ovu tešku fizičku onesposobljenost i još više od pet decenija davao izuzetan doprinos fizici i matematici.
Postao je član Kraljevskog društva 1974, profesor matematike 1979. Svoj matematički rad je nastavio mentalno i prenoseći ga kad probleme promisli do kraja.
Hoking je takođe bio kosmolog, astronom, matematičar i autor brojnih knjiga uključujući i kultnu "Kratku istoriju vremena" koja je prodata u više od deset miliona primeraka.
Sa kolegom fizičarem Rdžerom Penrouzom, Hoking je spojio Ajnštajnovu teoriju relativiteta sa kvantnom teorijom, da nagovesti da bi svemir i vreme počeli sa Velikim praskom i završili sa crnim rupama.
Hoking je otkrio i da crne rupe nisu sasvim crne nego puštaju radijaciju i verovatno će posle izvesnog vremena ispariti i nestati.
Mnogi su ga smatrali najvećim živim naučnikom na svetu.
Imao je veoma neobičan smisao za humor.
Jedan američki turista, dok je razgledao Kembridž, ugledao je Stivena, uperio je prstom u njega i rekao: „Pa to je Stephen Hawking!“ Stiven je na to odgovorio: „Uvijek me miješaju sa tim čovjekom“.
Pojavio se i u jednoj epizodi serije "Simpsonovi."
Godine 1989. postao je počasni pratilac kraljice.
Planirao je da pre smrti odleti u svemir.
