Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) predviđa za ovu godinu niži privredni rast u regionu jugoistočne Evrope.
Niži rast očekuje se u i zemljama nastalim na teritoriji bivšeg Sovjetskog saveza, objavljeno je na bančinom sajtu.
EBRD prognozira, kako je istaknuto i na otvaranju godišnje skupštine te finansijske organizacije u Kijevu, da će se pad globalne ekonomske aktivnosti odraziti, prema svemu sudeći, nepovoljno i na srednjeročni tempo rasta privreda jugoistočne Evrope i ekonomija na području bivšeg Sovjetskog saveza.
Srbija je, prema proceni stručnjaka EBRD, jedna od zemalja u regionu koja će se već ove godine suočiti s nižom stopom privrednog rasta.
EBRD prognozira, naime, pad ekonomskog rasta u našoj zemlji tokom ove godine na nešto manje od pet odsto, prema prošlogodišnjih 7,5 procenata.
Stručnjaci EBRD predviđaju, međutim, da Srbija i druge zemlje regiona mogu ove godine računati na osetno veći rod žitarica i drugih poljoprivrednih sirovina, sto bi trebalo pozitivno da se odrazi na prihode seoskih domaćinstava i stabilizaciju cena osnovnih prehrambenih proizvoda.
Ekonomski rast u jugoistočnoj Evropi ove godine opašće, u celini gledano, na oko pet odsto, s prošlogodišnjih 6,1 procenat, ukazuje se u analizi EBRD.
Privreda jugoistočne Evrope i zemalja nastalnih na teritoriji bivšeg Sovjetskog saveza bi trebalo, prema analizi EBRD, ove godine da ostvari prosečan rast od šest odsto, što je niže u odnosu na lanjskih 7,3 procenta.
Iduće godine privredni rast u regionu jugoistočhne Evrope i tranzicionim zemljama Azije smanjiće se, ako je ceniti na osnovu procene eksperata EBRD, na prosečnih 5,7 odsto.
Očekivano usporavanje privrednog rasta uslediće kao posledica visokog rasta potrošačkih cena koje će, prema svemu sudeći, uticati na smanjenje unutrašnje tražnje, posebno u zemljama Zajednice nezavisnih država (ZND), ocenjuju stručnjaci EBRD.
Niži privredni rast uslediće i zbog očekivanog pada uvozne tražnje u zemljama zone evra koje su postale veoma važno tržište za države jugoistočne Evrope i ZND - a.
Dobra okolnost je, prema mišljenju stručnjaka EBRD, što međunarodna kreditna kriza do sad nije mnogo pogodila tranzicione ekonomije u Evropi i Aziji.
Regionalne banke još uvek, kako primećuju eksperti EBRD, malo rade sa vrednosnim hartijama koje su poreklom s američkog hipotekarnog tržišta i to je bitno uticalo da globalna kreditna kriza ne pogodi previše bolno tranzicione privrede.
Produžavanje nestabilnosti na zapadnim finansijskim tržištima bi, međutim, moglo da uslovi smanjivanje dotoka kapitalnih investicija u region i to se naročito negativno može odrziti na finansijski položaj zemalja Baltika i jugoistočne Evrope koje stalno iskazuju potrebu za dodatnim - spoljnim - finansijskim izvorima.
Stalni rast cena nafte i drugih energenata, a takođe i osnovnih poljorivrednih sirovina, a takođe i teškoće u privlačenju stranog kapitala u region, mogu u narednom periodu izazvati velike probleme u državnom i privatnom sektoru širom jugoistočne Evrope, ali i većini tranzicionih azijskih zemalja, navodi se u analizi EBRD.
Banka savetuje da se tranzicione zemlje u realizaciji makroekonomske politike usmere, pre svega, na suzbijanje inflatornih pritisaka, jačanjem ponude posebno poljoprivredno - prehrambenih proizvoda.
Takav pristup zahteva istovremenu reformu agrarnog sektora, kroz izmenu vlasničkih prava na zemlju, pojačane investicije u infrastrukturne objekte koje koriste poljoprivredna preduzeća i liberalizaciju nacinalnih privreda u delu koji se odnosi na aktivnost velikoprodaje i maloprodaje, ističe se u analizi EBRD.
Banka takođe savetuje da se tranzicione zemlje odreknu i bilo kakvih ograničenja u trgovini poljoprivrednim sirovinama jer to, kako se ukazuje, "protivureči interesima proizvođača i potrošača u svim zemljama".
EBRD ukazuje i na potrebu pobošljanja poslovne klime i pojednastavljenja pravne regulative u tranzicionim privredama, radi bržeg i obimnijeg privlačenja stranog kapitala.
U kratkoročnom periodu najveće izglede za brži rast u jugoistočnoj Evropi i tranzicionim zemljama Azije imaće zemlje koje preduzmu efikasne mere za suzbijanje rasta inflacije i istovremeno mogu da izvoze veće količine stratreški važnih sirovina, zaključuje se u analizi EBRD.
(www.mtsmondo.com/Tanjug)
