Srbi mnogo troše na kafu - malo na šampone

Građani Srbije izdvajaju 44 odsto prihoda na hranu, na kafu troše više od evropskog proseka, a na šampone i dezodoranse manje, pokazuju podaci kompanije za istraživanje tržišta GfK.

U Hrvatskoj se na hranu i piće troši trećina prihoda, u Sloveniji petina a u Austriji sedmina, kazao je jedan od direktora GfK-a Goran Tintor na skupu "Kakav je srpski potrošač".

Na kafu se troši 30 evra u šestomesečnom periodu, u čemu je Srbija u evropskom vrhu, dok se na šampone troši pet evra a na dezodoranse šest evra, manje od evropskog proseka, kazao je on.

U 2007. godini približno 80 odsto građana povremeno je odlazilo u "velike kupovine" u kojima su trošili u proseku 3.400 dinara, 40 odsto više nego pre dve i tri godine.

Približno 40 odsto građana najčešće kupuje u malim prodavnicama, koje su obično skuplje, kazao je on i dodao da prema rezultatima istraživanja sprovedenih u prethodne dve godine, porodice sa manjim primanjima pokazuju veću sklonost ka malim prodavnicama.

Prema Tintorovim rečima, građani Srbije uživaju u kupovini više nego građani ostalih evropskih zemalja, nisu zahtevni i kupovinom žele da pobegnu od realnosti i stvore utisak boljeg života.

Istraživanja GfK-a pokazuju da 68 odsto građana Srbije uživa u kupovini, naspram 55 odsto u drugim zemljama istočne Evrope i 60 odsto u zapadnoj Evropi, kazao je Tintor.

Kod 70 odsto njih je prisutan "eskapizam" u kupovini, odnosno težnja da preko kupovine stvore utisak da su na nekom boljem mestu, naspram proseka od 52 u istočnoj i 53 odsto u zapadnoj Evropi.

Srpskim potrošačima značajna je i njihova percepcija kvaliteta, što je dobra podloga za prodavce da određuju više cene, kazao je Tintor.

Platne kartice ima 41 odsto građana, manje nego u EU, a posebno u Austriji koja je u samom vrhu sa 80 odsto, ali više nego u Bugarskoj čijih 27 odsto građana ima kartice i u Rumuniji gde kartice ima 23 odsto građana.

Kartice za plaćanje koristi 15 odsto građana, pri čemu muškarci više podižu novac sa automata a žene više plaćaju karticama.

Čelnik kompanije za merenje rejtinga AGB Nilsen Darko Broćić kazao je da su u Srbiji najgledanije serije i to za razliku od prethodnih godina serije domaće produkcije, sport, pre svega fudbal, muzika - narodna i Evrovizija, filmovi, informativne emisije i pojedini specifični događaji.

Vreme koje građani provode pred televizorom povećava se - 2004. godine građani su gledali televiziju 273 minuta dnevno, a prošle godine 289 minuta.

(Beta/www.mtsmondo.com)