Bugarska, najsiromašnija članica Evropske unije i rijetka fiskalna svijetla tačka u tom bloku, na neodređeno je zamrzla planove u vezi usvajanja evra.
Time je postala najnovija u nizu fiskalno razboritih zemalja čiji je entuzijazam oko zajedničke evropske valute splasnuo.
Bugarski premijer Bojko Borisov i ministar finansija Simeon Đankov naveli su da je odluka da se planovi o pridruživanju evrozoni stave na policu donijeta kao odgovor na pogoršanje ekonomskih uslova i rast neizvesnosti u vezi budućnosti evrobloka.
Takođe, to je reakcija na promjenu javnog mišljenja u Bugarskoj, koja već treću godinu zaredom sprovodi program štednje, piše američki list "Volstrit džornal".
"Promijenili smo mišljenje, kao i javnost... Trenutno ne vidim nikakvu korist od ulaska u evrozonu, već samo štetu. Javnost s pravom želi da zna kome bismo morali da pomažemo da ne bankrotira kada bismo se pridružili. To je za nas preveliki rizik, a takođe nije jasno koja su pravila sada i kakva će biti za godinu ili dvije", poručio je Đankov.
Evropska dužnička kriza naterala je i druge fiskalno savesne zemlje da odustanu od priključenja monetarnoj uniji.
Premijer Litvanije Andrijus Kubilijus je prošle nedjelje naveo da će njegova zemlja postati članica evrozone tek kada "Evropa bude spremna".
Premijer Letonije Valdis Dombrovskis je prije toga rekao će njegova vlada odlučivati o usvajanju evra na proljeće 2013, dok je ranije tvrdio da će se priključiti evrozoni 2014.
Bugarska je zaslužila pohvale nakon što je uspešno skresala budžetski deficit na 2,1 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2011, kroz smanjenje plata i penzija.
Ekonomija je stabilizovana valutnim odborom, odnosno vezivanjem leva za evro.
Nakon tri godine fiskalne strogoće, Sofija sada ispunjava uslove za učešće u evropskom mehanzimu deviznih kurseva, koji predstavlja posljednju fazu prije usvajanja evra.
Bugarska je prošle godine ostvarila skroman privredni rast od 1,7 odsto, a Evropska banka za obnovu i razvoj za ovu godinu predviđa usporavanje rasta na 1,2 odsto.
Nezaposlenost je skočila iznad 12 odsto, ali to je i dalje dvostruko manje u odnosu na stope koje bilježe Grčka i Španija.
(Tanjug)
