Vodeći kontinetalni indeksi akcija u sredu su u padu, dok je kurs dolara uglavnom oscilirao u uskom rasponu u odnosu na nivo od utorka.
Osetan pad privredne aktivnosti u Japanu, tokom drugog tromesečja, zabrinuo je evropske investitore, pa su vodeći kontinetalni indeksi akcija bili u padu, dok je kurs dolara uglavnom oscilirao u uskom rasponu u odnosu na nivo od utorka.
Najnoviji podaci o kretanjima u drugoj po snazi svetskoj privredi pokazuju da se ekonomska kriza, ranije započeta u SAD, već dobrano proširila i na druge zemlje i to je, svakako, loša vest za poslenike na tržištu akcija i drugih vrednosnih papira.
Vest da je američka banka JP Morgan povećala procenu vlastitih gubitaka u tekućem kvartalu, zbog poslova sa lošim hipotekarnim papirima, na oko 1,5 milijardi dolara, takođe je delovala depresivno na efektne berze s obe strane Atlantika, navodi se u izveštaju Rojteresa sa Londonskog finansijskog tržišta.
Panevropski indeks FTSEurofirst je u prepodnevnoj trgovini na berzi u Londonu izgubio 0,7 odsto pređašnje vrednosti, nakon što je juče bio u relativno solidnom usponu.
U sredu je u poluprocentnom padu bio i britanski nacioalni FTSE 100 indeks akcija. Taj indikator je u toku ove godine oslabio, kako prenosi Rojters, blizu 15 odsto.
Dva pomenuta indeksa su opala najvećim delom zbog novog smanjenja cena akcija većine velikih banaka, čije hartije su juče takođe bile u porastu, ali su tokom današnje trgovine opet, pod uticajem lošije opšte tržišne klime i stalno prisutne bojazni od novih visokih gubitaka finansijskih kompanija, pale.
Nešto veće cene metala na indikativnoj berzi u Londonu uticale su, međutim, na poskupljenje hartija viđenijih rudarskih kompanija, u rasponu od 1,3 do 4,1 odsto.
Istovremeno je rast cena nafte doprineo poskupljenju akcija nekih petrolejskih kompanija, čije su hartije prethodnih dana bile "na udaru", zbog osetnog pojeftinjenje berzanskih kotacija osnovne energetske sirovine.
Rojters kao važnu vest sa indikativne valutne berze u Londonu prenosi pad funte sterlinga na najniži nivo prema dolaru od novembra 2006. godine, iako je bazna kamata Banke Engleske (BoE) sada za cela tri procentna poena veća u odnosu na isti interesnu stopu Uprave federalnih rezervi SAD.
BoE će i u narednom periodu morati vrlo pažljivo da "barata" sa kamatnim stopama, jer je inflacija u Velikoj Britanija sve veća, a mogla bi, kako se predviđa, da dostigne i pet odsto, računato prema godišnoj osnovi.
Funta se u Londonu razmenjivala za 1,8988 dolara, dok je istovremeno "amerikanac" vredeo blizu 109 jena, nešto više od 1,49 za evro i 1,0875 švajcarskih franaka.
Kratkoročno gledano, dolar bi mogao narednih dana da se konsoliduje oko već dostignutih kurseva ili još da ojača, jer je privredna klima u zoni evra, Velikoj Britaniji i Japanu lošija nego što se donedavno očekivalo, ističu berzanski eksperti
(www.mtsmondo.com/Tanjug)