Privreda Srbije nastavlja snažan rast, što je rezultat strukturnih reformi koje je obavila vlada u Beogradu, ocenjuje se u najnovijoj analizi MMF-a.
Srbija je prošle godine, prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda, ostvarila sedmoprocentni rast bruto domaćeg proizvoda, dok je ukupna inflacija bila nešto veća od deset odsto, navodi se u analizi objavljenoj na veb sajtu Fonda.
Eksperti MMF-a za ovu godinu predviđaju privrednu ekspanziju u Srbiji od šest odsto i stopu inflacije od 7,2 procenta, pri čemu se bazna inflacija prognozira na 4,5 odsto.
U zaključcima stručnjaka MMF se ističe da je srpska ekonomija u periodu od početka ove decenije ostvarila mnoge pozitivne rezultate. Podseća se na značajano smanjenje inflacije u tom razdoblju, uspešno restrukturiranje bankarskog sektora i privatizaciju više stotina preduzeća.
Kao rezultat navedenih pozitivnih ekonomskih promena korporacijski sektor srpske privrede je uspeo, prvi put za mnogo godina, da u celini gledano posluje sa profitom, ističe se u analizi.
Nova monetarna politika koja je suštinski počela da se primenjuje od sredine 2006. doprinela je sniženju inflacije, jer je bazna inflatorna stopa opala krajem 2007. na 5,5 odsto, sa 14,5 procenata potkraj 2005. godine, ukazuje se potom u izveštaju izvršnih direktora MMF-a.
MMF predočava, međutim, da je ukupna inflacija u Srbiji premašila deset odsto i da je monetarna politika tokom cele 2007. bila konzervativna.
Kombinacija strukturnih slabosti u srpskoj ekonomiji, fiskalne ekspanzije i oštre monetarne politike rezultirala je smanjenjem konkurentnosti, što je delom izazvano i neopravdano visokim rastom plata uoči izbora, konstatuje Fond.
Izvršni direktori MMF-a ipak pozdravljaju prošlogodišnji robustan rast srpske privrede uz, kako kažu, umerenu inflaciju, što je u velikoj meri proisteklo iz čvrste monetarne politike i iskazanog napretka u strukturnim reformama i privatizaciji tokom minulih sedam godina - koliko traje proces tranzicije.
Eksperti MMF-a istovremeno upozoravaju da je kao rezultat naglog rasta domaće tražnje - koja je podstaknuta velikim skokom plata, bujanjem kredine aktivnosti i ekspanzivnom fiskalnom politikom - došlo do povećanja ekonomske neravnoteže, još većeg deficita u bilansu tekućih plaćanja i naglog uvećavanja spoljnog duga, što sve pojačava "slabe tačke" srpske ekonomije.
Izvršni direktori MMF-a preporučuju da vlada u Beogradu izvrši značajan rebalans ekonomskih ciljeva, unapredi strukturne reforme i zaoštri fiskalnu politiku.
Direktori MMF-a takođe ukazuju da veliki kapitalni priliv u srpsku ekonomiju omogućuje značajno uvećanje zvaničnih rezervi, ali istovremeno komplikuje upravljanje makroekonomskim procesima u uslovima rastuće domaće tražnje.
Eksperti MMF-a posebno ukazuju na veliku važnost vođenja makroekonomske politike usmerene na stabilnost u Srbiji, imajući u vidu potrese na međunarodnom finansijskom tržištu, uz istovremeno povećanu kolebljivost na domaćem tržistu i produženu političku neizvesnost u zemlji.
Stručnjaci MMF-a smatraju da je fiskalna politika glavno kratkoročno makroekonomsko sredstvo za smanjenje spoljnog debalansa koji sada ima Srbija. Istovremeno navode da će fiskalno zaoštravanje biti i dalje neophodno dok se ne učvrste efekti strukturnih reformi i podupru monetarnu politiku, kao i otvore prostor za finansiranje infrastrukturnih potreba koje uvećavaju rast, ističe se u analizi.
Fiskalna konsolidacija treba da bude usmerena na uštedu potrošnje, naročito obuzdavanjem diskrecione potrošnje i subvencija, kontrolom zarada u javnom sektoru i olakšica za penzionere i utvrđivanjem prioriteta u kapitalnoj potrošnji, ocenjuje se u analizi stručnjaka MMF-a.
Direktori MMF- a smatraju da bi Srbija u ovoj godini trebalo da teži ka ciljnoj baznoj inflaciji od tri do šest odsto, kako bi na kraju stvarno imala nisku inflaciju.
Popravljanje konkurentnosti trebalo bi, prema mišljenju stručnjaka Fonda, da se ostvari više putem daljeg restruktuiranja preduzeća i umerenijeg rasta zarada, a ne preko korekcije valutnog kursa, koji, kako se ukazuje, treba i dalje da bude usmeren na "smirivanje šokova".
Rukovodioci MMF-a smatraju da su reforme korporativnog sektora i dalje mere za unapređenje poslovne klime ključ za jačanje rasta i zapošljavanja, ali da je potrebno vreme pre nego što daju rezultate.
MMF u najnovijoj analizi takođe pozdravlja obnovljene napore da se ubrza privatizacija i primene stečajni postupci za preduzeća u društvenom vlasništvu, kao i da se javna preduzeća otvore za učešće privatnog sektora.
(Tanjug/www.mtsmondo.com)
