Spor Nemačke sa Lihtenštajnom oko netransparentne bankarske politike podstakao je strahovanja u Švajcarskoj da bi moglo im se desi isto.
Spor Nemačke sa Lihtenštajnom oko netransparentne bankarske politike i poreskih privilegija podstakao je strahovanja u Švajcarskoj da bi nezadovoljstvo moglo da se prebaci i na švajcarske banke, premda se, zahvaljujući saradnji švajcarskih vlasti sa drugim zemljama, skandal sličnih razmera ne čini verovatnim.
Švajcarske banke su, ocenjuju eksperti, logične mete poreskih inspektora, imajući u vidu činjenicu da stranci u njima drže bilione dolara, daleko više nego u Lihtenštajnu, a da su ulozi zaštićeni zakonom o bankarskoj tajni, preneo je Rojters.
"Švajcarska je daleko veći finansijski centar, mnogo više novca je ovde investirano nego u državici Lihtenštajnu", izjavio je Hans Gajger, profesor Švajcarskog bankarskog instituta pri Univerzitetu u Cirihu.
Britanska agencija napominje da je Švajcarska "najveća destinacija u svetu za strano bogatstvo". U toj zemlji su sedišta banaka UBS i "Kredi Suis", najveće i četvrte po veličini u svetu za upravljanje bogatstvom, kao i stotine drugih banaka za bogate klijente.
Zaoštravanje prema Švajcarskoj bio bi loš publicitet za "teškašku" bankarsku industriju, koja poslednjih godina primenjuje stroga pravila za borbu protiv finansijskog kriminala, kakav je pranje novca.
Međutim, princip bankarske tajne, po kojoj je Švajcarska bila poznata, u proteklih desetak godina je donekle redukovan, a ta zemlja je zaključila bilateralne sporazume s mnogim državama o otvaranju poslovnih bankarskih knjiga u najgorim slučajevima utaje poreza.
"Švajcarska ima široku mrežu poreskih sporazuma koji omogućavaju razmenu informacija", izjavila je Grejs Perez-Navaro, poreski stručnjak u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Nasuprot tome, Lihtenštajn, državica sa 35.000 stanovnika u "sendviču" između Švajcarske i Austrije, uveliko zavisna od tajnovitog bankarskog sektora, nalazi se, uz Andoru i Monako, na OECD-ovoj crnoj listi "poreskih rajeva" koji nedovoljno sarađuju.
Kao znak da se pritisak na Švajcarsku ipak povećava mogla bi da bude najava nemačke kancelarke Angele Merkel da će se "transparentnost na finansijskim tržištima" možda naći na dnevnom redu razgovora, kada u aprilu bude posetila Švajcarsku.
Bivši nemački ministar finansija Hans Ajhel je, u jeku skandala u Nemačkoj sa utajom poreza prebacivanjem novca u Lihtenšajn, izjavio ovih dana da je Švajcarska "najveća kočnica borbi protiv utaje poreza".
Švajcarske banke raspolažu aktivom klijenata vrednom 5,3 biliona franaka (4,9 biliona dolara). Oko 60 odsto, ili 2,9 biliona dolara, su sredstva stranaca, što je suma približno ravna vrednosti godišnjeg bruto domaćeg proizvoda Nemačke.
Banke u Lihtenštajnu raspolažu sa svega 160 milijardi franaka imovine klijenata.
(Tanjug/www.mtsmondo.com)
