Inflacija u Srbiji u februaru 0,7 odsto

Inflacija u Srbiji iznosila je u februaru 0,7 odsto, dok ukupan rast cena robe i usluga u prva dva meseca ove godine iznosi 1,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku u petak.

Kako se precizira u saopštenju, maloprodajne cene robe u februaru bile su za 0,8 odsto veće nego u januaru, a cene usluga su povećane za 0,5 odsto.

Posmatrano po grupama proizvoda, u februaru su najviše poskupeli poljoprivredni proizvodi, koji su za 2,5 odsto skuplji nego u januaru.

Cene industrijskih prehrambenih proizvoda u proseku su povećane za 0,8 odsto, a zabeležen je rast cena brašna, testenina, mlečnih proizvoda, prerađenog i konzervisanog povrća.

Piće je u proseku poskupelo za 1,2 procenata, dok su cene industrijskih neprehrambenih proizvoda porasle 0,7 odsto. U toj grupi proizvoda zabeležen je rast cena naftnih derivata, dok se cene ostalih proizvoda uglavnom nisu menjale.

Cene duvana ostale su nepromenjene, navodi se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Troškovi života u Srbiji u februaru bili su viši za 0,6 odsto nego u januaru, dok je porast troškova života u prva dva meseca 2008. godine iznosio 1,4 odsto.

Jelašić: Visoka i rastuća inflatorna očekivanja

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je da skoro svi makroekonomski faktori deluju inflatorno, zbog čega će centralna banka pribeći još restriktivnijim monetarnim merama kako bi bazna inflacija do kraja godine bila u planiranim okvirima.

Na konferenciji za novinare u Beogradu Jelašić je naveo da su inflatorna očekivanja visoka i rastuća, a da je dinar oslabio u odnosu na evro 5,1 odsto od početka godine, dok je referentna kamatna stopa ispod stope inflacije.

Jelašić je izjavio da su na kretanje kursa dinara u proteklom periodu presudno uticali politički faktori, zboh kojih su se banke uzdržavale od trgovine na međubanarskom tržištu, pa je NBS prošle sedmice, od 18. do 22. februara, bila prinuđena da dnevno prodaje po deset miliona evra.

On je istakao da centralna banka intervencijom na tržištu nije želela da utiče na kurs, jer bi inače prodavala više novca, već je to učinjeno zbog povećanja likvidnosti, navodeći da je prosečni dnevni promet u januaru dostizao i 183 miliona evra, a u februaru je padao na 12,3 miliona evra.

Na rast inflacije će, kako je ukazao, uticati i poskupljenje struje od 1. marta, kao i dalje prelivanje efekata rasta cena poljoprivrednih proizvoda.

"Fiskalna politika, koja sada ne deluje smirujuće na inflaciju, nikako ne bi smela da bude eskpanzivnija", naglasio je guverner i dodao da je povećan rizik od rasta cena u Srbiji zbog pogoršanih kretanja na svetskom finansijskom tržištu, ali i političkih izazova u zemlji.

Od odnosa Srbije prema Evropskoj uniji i stranim investitorima zavisiće, prema rečima Jelašića, priliv stranih investicija i iznos zaduživanja u inostranstvu.

Prošle godine strane investicije u Srbiji bile su 2,2 milijarde dolara, a zaduživanje u inostranstvu iznosilo je 4,9 milijardi dolara, što je, kako je rekao guverner, značajno doprinelo da se finansira deficit tekućih plaćanja i sačuvaju devizne rezerve.

"Udaljavanje Srbije od EU i smanjenje priliva investicija narušilo bi makroekonomsku stabilnost u zemlji, dok bi buduća zaduživanja u inostranstvu bila skuplja, na kraći rok i u manjem iznosu", rekao je Jelašić.

Dodatna restriktivnost monetranih mera je, kako je dodao, neophodna da bi treću godinu za redom bio ostvaren ciljani raspon bazne infacije, koji je za ovu godinu između tri i šest odsto.

Zbog visokih inflatornih očekivanja, depresijacije dinara, uticaja poskupljenja energenata i moguće fiskalne ekspanzije i porasta zarada, u četvrtak je Monetarni odbor NBS povećao referentnu kamatnu stopu sa 10,75 na 11,5 odsto.

Prema procenama NBS, na kraju februara bazna inflacija iznosi šest odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je ukupna inflacija prešla 11 odsto. Godišnji rast cena koje su pod kontrolom je 15 odsto, a poljoprivrednih proizvoda 30 odsto.

Vraćanje godišnje stopa bazne inflacije u planirane okvire Jelašić očekuje u četvrtom tromesečju.

Jelašić je naglasio da ostaje pri tome da bi građani trebalo da štede u dinarima jer će mere NBS i dalje biti restriktivne i dodao da bi pri ulaganju novca trebalo gledati kamatnu stopu i inflaciju, a ne kurs.

Povodom najava dolaska Moskovske banke na srpsko tržište, guverner je napomenuo da je prošle sedmice u NBS stigla celokupna dokumentacija od te banke, koja se sada analizira, i u vezi s tim biće izdato saopštenje sledeće nedelje.

Ako dobije dozvolu NBS, Moskovska banka će biti prva banka sa ruskim kapitalom u Srbiji.

Guverner je rekao da se ne stidi svoje plate i predložio da sve državne institucije objave podatke o primanjima čelnih ljudi.

"Da se stidim svoje plate ne bih ni objavio koliko ona iznosi", rekao je Jelašić na konferenciji za novinare.

Centralna banka je na svom sajtu (www.nbs.yu) objavila da je prosečna neto plata guvernera u prošloj godini iznosila 412.175 dinara.

Na ukupnu godišnju zaradu Jelašić treba da plati porez u iznosu od 353.701 dinar.

(agencije/www.mtsmondo.com)