Letovi "Rajanera" će donijeti višestruku korist Aerodromu Banjaluka, gradu i regiji, kaže direktor naše vazdušne luke Duško Kovačević. Dodaje da su detalji ugovora sa irskom kompanijom poslovna tajna.
Optimizam koji vlada u i oko Aerodroma Banjaluka vidi se već od skretanja ka aerodromu sa magistralnog puta Laktaši - Gradiška. Na saobraćajnim ostrvima je posađeno i uređeno cvijeće, a zgrada aerodroma je umivena i uređena spolja i iznutra.
Rukovodstvo i zaposleni, njih oko 50, pripremaju se za opsluživanje prvog leta najveće evropske niskotarifne (low cost) kompanije, koji je zakazan za 29. oktobar ove godine. Plavo-bijeli vazduhoplov odvešće prve putnike iz Banjaluke u Brisel. Nakon toga uslijediće letovi Banjaluka - Memingen (blizu Minhena) i Banjaluka - Stokholm.
U međuvremenu na pistu u Mahovljanima i dalje sleće avion "Er Srbije" nekoliko puta sedmično na letu iz Beograda, a od ovog ljeta, tu je i turistički čarter let za Antaliju.
Direktor Aerodroma Duško Kovačević, pravnik sa diplomatskim iskustvom, u intervjuu za Mondo kaže da je veoma zadovoljan kako se odvija situacija u razvoju putničkog saobraćaja, nadajući se da će slično biti i u kargo sektoru čije stanje za sada ilustruje nedovršen objekat pored aerodromske zgrade.
Modernu istoriju aerodroma obilježili su neki izrazito neuspješni poslovi, a Kovačević je siguran da je tome došao kraj. Ipak, nije mogao da otkrije neke, pretežno finansijske, detalje u uslovima dolaska "Rajanera" u Mahovljane.
Svi raniji pokušaji da se na banjalučki aerodrom "dovede" neka low-cost kompanija bili su neuspješni. Aerodrom je imao i nekoliko neuspješnih projekata sa drugim avio-prevoznicima. S obzirom da od jeseni "Rajaner" uvodi tri linije sa aerodroma, da li smatrate sebe najuspješnijim direktorom našeg jedinog aerodroma jer se ovo desilo u vašem mandatu?
Ja sam srećan što jedna tako velika kompanija kao što je "Rajaner" dolazi na naš aerodrom i što će letjeti prema tri evropske destinacije. "Rajaner" je najveća niskotarifna kompanija u Evropi, sa respektabilnim rezultatima, tako da i sam dolazak ove kompanije na naš aerodrom šalje mnoge pozitivne poruke.
Da li se smatram najuspješnijim direktorom? Moram naglasiti da je u ovom projektu učestvovalo mnogo ljudi i ne bih želio nikoga isticati, pa ni sebe. Da nije bilo pomoći, razumijevanja i podrške svih tih ljudi veliko je pitanje je da li bi kompanija kao što je "Rajaner" letjela sa našeg aerodroma. Potrebno je spomenuti upravu preduzeća, predsjednika nadzornog odbora i nadzorni odbor, ministra saobraćaja i veza i njegove saradnike, savjetnike premijerke, savjetnika gradonačelnika Banjaluke, jer su svi oni na svoj način dali vrlo konkretan doprinos.
Ukoliko je nekoga potrebno izdvojiti, ja bih tu onda istakao ulogu predsjednice Vlade RS, jer ne znam da li bismo bili tu gdje jesmo i da li bismo imali potpisan ugovor sa "Rajanerom" da nije bilo njene bezrezervne podrške ovome projektu.
Nezahvalno je da komentarišem zbog čega se neke stvari nisu desile ranije. Ja na niskotarifne kompanije gledam iz svog ugla. Činjenica je da su te kompanije sve prisutnije u regionu i da u posljednje vrijeme doživljavaju ekspanziju. "Rajaner" je u Banjaluci, "Eurovings" u Mostaru, "Wiz-er" u Tuzli itd. To je jedan trend koji ne smijemo da zanemarimo. Ubijeđen sam da je potez koji smo napravili sjajan i da će potpisivanje ugovora sa vodećom kompanijom u Evropi dosta toga dobrog i pozitivnog donijeti našim građanima. Uvjeren sam da će naši građani imati veliku korist od ovog poslovnog poteza jer će sada moći da lete sa našeg aerodrome prema Briselu, Memingenu i Stokholmu. Takođe, oćekujem i vrlo konkretne rezultate u pogledu posjeta i dolaska značajnog broja turista.
Da li ste zadovoljni prodajom karata?
Prema informacijama koje smo dobili od "Rajanera", oni su prezadovoljni sa prodajom karata i prema njihovim analizama smatraju da se prodaja karata odvija iznad svih očekivanja. Iz ličnog iskustva nekih svojih prijatelja znam da su pokušali da kupe karte u periodu oko novogodišnjih praznika i da nije bilo moguće naći slobodna mjesta. "Rajaner" je vrlo zadovoljan i popunjenost mjesta je odlična, što mene zaista raduje.
Takođe, želio bih da naglasim da sam izuzetno zadovoljan što je prestonica Evropske unije- Brisel prva destinacija prema kojoj će letjeti "Rajaner" iz Banjaluke. EU je naš strateški cilj i zbog toga ima mnogo simbolike u tome da će prvi let iz Banjaluke biti upravo ka Briselu.
Niskotarifne kompanije prodaju jeftine karte, ali razliku u cijeni nadoknađuju na druge načine, nerijetko zahtijevajući od aerodroma da im smanje takse i cijenu koju kompanija plaća po putniku u avionu. Na niškom aerodromu, odakle takođe leti "Rajaner", ta cijena je tri evra po putniku. Koliko će banjalučki aerodrom naplaćivati opsluživanje putnika i da li je Rajaner tražio takve, ili neke dodatne ustupke ili uslove?
Način pregovaranja sa niskotarifnim avioprevoznicima i drugim kompanijama u ovoj branši zahtjeva da sve odredbe ugovora budu poslovna tajna. Mi nismo u prilici da uopšte komentarišemo ugovor.
Kompanija nas obavezuje da čuvamo poslovnu tajnu i čak – ako bismo izašli sa nekim podacima – kompanija bi mogla automatski da raskine ugovor. Ono što mogu reći jeste da lično smatram da je ugovor vrlo povoljan za nas.
Neki ugovori koji su sklapani ranije kao i neki i letovi sa Aerodroma Banjaluka, bili tajna ili ne, mogu se podvesti pod "bacanje para". Subvencionisali smo letove kompanija kao što su "Austrodžet" ili slovenačka "Adrija ervejs" i na kraju je ostao samo minus?
Ovo sigurno neće biti bacanje para. Prije svega, naši građani dobijaju nešto što su tražili. Jako je bitno da se zna da će ljudi moći putovati na tri destinacije, a u budućnosti će ih biti i više. Procjena "Rajanera" je da bi sljedeće godine kroz ovaj aerodroma trebalo da prođe preko 100.000 putnika, a prošla godina završena je sa oko 20.000. Dakle, samo u sljedećoj godini broj putnika bi trebalo da se poveća za pet puta.
To je jedan ozbiljan izvor prihoda na koji mi računamo. Toliki broj putnika će proći kroz naš parking, zgradu, restoran, prodavnice...Aerodrom će ostvariti značajan prihod od izdavanja prostora za druge djelatnosti i marketing. Sada imamo skromne prihode, ali sa ovim letovima i velikim povećanjem broja putnika naši prihodi će značajno rasti.
Ovo je međunarodni aerodrom i mnogi će željeti da sa svojima reklamama budu prisutni na aerodromu. Tu govorim o direktnim prihodima aerodroma, a da ne spominjem prihode koje će ostvariti šira društvena zajednica. Niš je doživio ekspanziju u mnogim segmentima upravo zahvaljujući dolasku niskotarifnih kompanija. Očekujemo slične rezultate.
Da li postoji mogućnost uvođenja linija i letova za druge destinacije? Našoj redakciji javljali su se naši ljudi iz Geteborga u Švedskoj koji kažu da će pokrenuti peticiju da se uspostavi linija između Banjaluke i Geteborga jer tvrde da je tamo dijaspora najbrojnija. Takođe, mnogi navode da bi se linija od Banjaluke do Beča itekako isplatila.
Što se tiče peticije naših građana u Geteborgu ja sam srećan što je pokrenuta ta inicijativa. Ljudi su vidjeli šta se ovdje dešava i žele da privuku našu pažnju. U svakom slučaju, sve te informacije će nam jako dobro doći. Ako skupe određen broj potpisa i pokažu utemeljeno interesovanje za uvođenje jedne takve linije, mi ćemo biti srećni da to predočimo našim poslovnim partnera. Nama je cilj da se broj destinacija povećava.
Ono što je nama isto tako zanimljivo i što ćemo u kontaktima sa kompanijom "Rajaner" spomenuti kao jednu od mogućnosti jeste da se otvori jedna sezonska linija prema Grčkoj. U Solunu postoji baza "Rajanera", a postoji i u Atini. Mislim da bi to našim građanima koristilo jer veliki broj ljudi ljetuje u Grčkoj. Što se tiče Beča, "Rajaner" tamo nema bazu, ali ima u Bratislavi i postoji realna osnova da se rezgovara o uvođenju linije za Bratislavu.
U ovom trenutku nama je najvažnije da na odgovarajući način ispratimo prve letove i da dolaskom "Rajanera" pošaljemo jednu lijepu sliku sa našeg aerodroma. Dolaskom najveće evropske niskotarifne kompanije širi se pozitivna klima i ovaj poslovni potez će sigurno uticati i na dolazak potencijalnih investitora.
Dokle je stigla izgradnja kargo skladišta na aerodromu? Znamo da je inspektorat obustavio radove zbog propusta izvođača. Kakva je uopšte perspektiva tog vida avio saobraćaja ako su kargo centri uglavnom na velikim aerodromima u najvećim gradovima u regiji gdje se nalaze čvorišta uvoza, izvoza i distribucije proizvoda? Zatim, posao sa izvozom mesa u Tursku koje je izvoženo sa banjalučkog, a potom sa tuzlanskog aerodorma, sada se obavlja kopnom, jer je jeftinije...
Kad sam došao na aerodrom postavio sam sebi tri cilja. Prvi je završetak radova na adaptaciji zgrade aerodroma i to je već završeno. Drugi je bio povećanje putničkog saobraćaja i mogu slobodno reći da je ovim dogovorom sa "Rajanerom" i to na neki način riješeno.
Treći cilj je završetak radova na izgradnji kargo centra i u ovom trenutku to je i najveći izazov s kojim se ova uprava suočava. Mi smo vrlo blizu konačnog rješenja što se tiče dobijanja odobrenja od republičkog inspektorata da se nastavi izgradnja kargo centra. Uradili smo jedan elaborat prema kojem bi izvođač radova trebalo da postupi i da ukloni nedostatke koji nisu u skladu sa odobrenom projektnom dokumentacijom i odobrenjem za izgradnju. Nadam se da će uočeni nedostaci biti otklonjeni i da će izgradnja ovog objekta da se nastavi.
Što se tiče perspektive kargo saobraćaja, mi moramo graditi infrastrukturu jer bez izgradnje infrastrukture mi se uopšte ne možemo nadati da ćemo nešto napraviti u tom segmentu saobraćaja. Posao sa izvozom mesa u Tursku je pokazao koliko to može biti profitabilno. Sada se meso izvozi kamionima, ali je jasno koliko taj segment može biti dobar i profitabilan. Međutim, preduslov za sve je odgovarajuća infrastruktura. Kad izgradimo kargo centar mi smo na tržištu i to ne samo lokalnom nego čak na svjetskom.
Samo tokom mog boravka ovdje kroz ovaj aerodrom je prošlo mnogo zainteresovanih investitora iz regije i iz EU koji su pokazali interesovanje za kargo centar. Ne možemo kargo saobraćaj samo gledati u kontekstu izvoza domaćih proizvoda. Postoje mogućnosti za saradnju sa velikim zemljama kao što su Kina, Indija, itd. Drugo, naš je cilj ulazak u EU, širi se tržište i otvaraju se mnoga vrata. Mi zaista imamo odličnu lokaciju, imamo dobre preduslove za razvoj i putničkog i kargo saobraćaja, ali moramo prvo stvoriti preduslove.
Da li je bilo zainteresovanih investitora da iznajme banjalučki aerodrom pod koncesionim uslovima kao što se dogodilo u Beogradu, ili da zakupe ili kupe aerodrom na neki drugi način?
Bilo je neformalnih razgovora i o tim mogućnostima. Međutim, moram naglasiti da je precizno regulisano na koji način se može pokrenuti postupak koncesije. On se može pokrenuti na na osnovu inicijative nadležnog organa - dakle Vlade, inicijativom zainteresovanog lica te ponudom u pregovaračkom postupku. Ovakvih inicijativa nije bilo. Moje mišljenje je da mi u ovom trenutku treba da uradimo sve što je neophodno na razvoju putničkog i kargo saobraćaj a. Kada za nekoliko godina dostignemo zadovoljavajući nivo tog saobraćaja, naša pregovaračka pozicija će biti mnogo jača i tek onda se, eventualno, može razmišljati i o koncesiji.
