Šefovi u evrpskim bankama ponovo su posegli da otkazima, i to desecima hiljada njih, kako bi popravili hronično slabu profitabilnost. Do stotina miliona evra uštede misle da doću preko plata zaposlenih.
Pritisnuti dugoročnim držanjem kamatnih stopa negativnim od Evropske centralne banke (ECB), kao i usporenog ekonomskog rasta, Brexita i zahtevima regulatora, pozajmljivači širom Nemačke, Britanije, Francuske, Španije i Švajcarske su najavili da će ukupno otpustiti 60.000 ljudi ove godine, piše Fajnenšel tajms.
S tim otkazima samo u najvećih deset banaka u Evropi, broj zaposlenih je pao za petinu od 2008. godine, na 1,1 milion.
Za razliku od njih, u SAD je pad bio oko 7 odsto.
Otkazi su najvećim delom bili u investicionim bankama, koje se teško nose sa padom prihoda i gubitkom tržišta na račun rivala iz SAD.
Agencija Mudi (Moody’s), koja je ove upravo promenila izglede za globalne banke sa stabilnog u negativne, upozorila je da će se ja profita između evro banaka i njihovih američkih parnjaka samo produbljivati, i pored otkaza.
Najveći gubitnik je Dojčebank, koja je najavila povlačenje iz investicionog bankarstva nakon što je propalo spajanje s Komercbankom. Rezultat - 18.000 izgubljenih radnih mesta i još jedna "loša banka" sa 288 milijardi dolara neželjene imovine.
U Francuskoj, Sosijete ženeral je eliminisala 1.600 mesta u poslovima sa hartijama od vrendnosti, kako bi ostvarila plan smanjenja troškova od 500 miliona evra godišnje. BNP Pariba ima sličan plan, i cilj - 600 miliona evra.
I spisak ide dalje i dalje...
