Srbija će tokom ove i naredne godine ostvariti privredni rast od četiri, odnosno šest odsto, predviđaju stručnjaci MMF.
U analizi kretanja evropske ekonomije, koja je danas objavljena na sajtu Fonda, eksperti MMF-a su istovremeno procenili da će Hrvatska ove godine imati nešto veću ekonomsku ekspanziju nego Srbija - 4,3 odsto, dok se za 2009. godinu toj zemlji predviđa nešto manji nivo ekonomskog rasta od četiri procenta.
Bosna i Hercegovina bi, prema najnovijoj proceni MMF-a, ove i naredne godine trebalo da ostvari ekonomski uspon od 5,5 odsto, dok se za Makedoniju u 2008. predviđa rast od 4,5 odsto, a za narednu godinu pet procenata.
Crna Gora bi ove godine trebalo da ostvari najveću stopu ekonomskog rasta u regionu zapadnog Balkana - od 7,2 odsto, ali će dogodine privredna ekspanzija u toj zemlji biti niža - 5,4 procenta.
Navedene zemlje regiona, ali i druge evropske zemlje s privredama u tranziciji, ostvariće u analiziranom periodu dalju privrednu ekspanziju, ali će stopa rasta biti nešto niža nego u prethodnom periodu.
Eksperti Međunarodnog monetarnog fonda navode da se u većem broju tranzicionih evropskih zemalja uočava brz rast spoljnog debalansa, uključujući i veoma visoske deficite u bilansima tekućih plaćanja i rast spoljnog duga, što uvećava rizik od "snažnog prizemljenja".
U spisku mera koje stručnjaci MMF-a preporučuju zemljama s rastućim deficitima (među kojima je i Srbija) navode se, pre svega, potezi na planu makroekonomske politike usmereni ka prodbubljivanju strukturnih reformi da bi se na taj način što pre prevazišli postojeći debalansi.
Novčano-kreditna politika je u većini tranzicionih zemalja dosta liberalna, ocenjuje MMF i predlaže da se, prema realnim mogućnostima, u nekim zemljama vodi strožija monetarna politika.
MMF takođe ukazuje da u tranzicionim privredama još nisu u dovoljnoj meri iskorišćene prilike za bržu budžetsku konsolidaciju koja bi trebalo da igra veću ulugu u usmeravanju unutrašnje tražnje, posebno u zemljama koje u centar pažnje, kad je reč o novčano-kreditnoj politici, stavljaju problem valutnog kursa.
Postoji čvrsta veza između strukturnih reformi i potencijalnog rasta u tranzicionim zemljama, navodi se takođe u analizi MMF-a, uz napomenu da baš dosledni reformski potezi mogu usmeriti ključne privredne resurse u sektor spoljnotrgovinskih proizvoda, što može bitno doprineti smanjenju postojećih spoljnih debalansa.
(Tanjug)