MMF zatražio od Italije da osigura "odlučno sprovođenje" mjera za kresanje izdataka radi smanjenja duga te zemlje.
Međunarodni monetarni fond je zatražio od Italije da osigura "odlučno sprovođenje" mjera za kresanje izdataka radi smanjenja duga te zemlje - uslijed zabrinutosti da bi Italija mogla biti sljedeća članica zone evra koju bi zahvatila dužnička kriza.
Na veliku ozbiljnost u kojoj se vlada u Rimu nalazi zbog dužničkih problema na koje upozorava MMF ukazuje i odluka italijanskog premijera da u posjetu Beogradu, koja je planirana za petak 15. jula, iako je ranije planirano ne povede svoje ključne, ekonomske, ministre.
Berluskoni je, naime, naložio svim ministrima iz ekonomskih resora da se hitno i detaljno pozabave rješavanjem dužničke krize, kako bi Italija izbjegla sudbinu Grčke i drugih "perifernih" članica evrozone kojima preti bankrot.
MMF je, inače, u svojoj analizi ocijenio da je Vlada Italje možda previše optimistična u pogledu izgleda za ekonomski rast zemlje, prenio je britanski Bi-Bi-Si (BBC).
"Direktori (MMF) su naglasili da je odlučno sprovođenje mjera iz tog paketa od ključnog značaja, a neki od njih smatraju da bi dodatne mjere štednje mogle imati pozitivan uticaj na povjerenje tržišta", ukazano je u saopštenju Fonda.
Eksperti MMF-a ocjenjuju da italijanskim planovima za reformu poreskog sistema nedostaju podrobnosti i da vlada mora da učini više na podsticanju ekonomije.
"Samo će održiv rast doprinijeti smanjenju bremena javnog duga", navedeno je u saopštenju.
Prema prognozi MMF, italijanska ekonomija će ove godine ojačati jedan odsto, prema rastu od 1,3 odsto u 2010.
Italijanski ministar finansija Đulio Tremonti je predložio ostvarenje budžetske uštede od 48 milijardi evra (67 milijardi dolara) u narednom trogodišnjem periodu i cilj za smanjenje budžetskog deficita na nulu do 2014, sa ovogodišnjih 3,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Zabrinutost investitora za finansijsku situaciju Italije dovela je juče do povećanja prinosa na italijanske desetogodišnje obveznice na 5,8 odsto, prije nego što je danas došlo do povlačenja na 5,6 procenata.
Analitičari ukazuju da je taj prinos i dalje blizu nivoa na kojima će italijanska vlada imati problema da servisira svoj dug koji sada dostiže više od 120 odsto vrijednosti BDP te zemlje.
Zabrinutost zbog sve teže dužničke krize u zoni evra se nastavlja, nakon što je međunarodna agencija za određivanje kreditnih rejtinga "Mudis" juče snizila rejting irskog duga na neinvesticioni nivo, odnosno na status "smeće", uz obrazloženje da postoje "rastući izgledi" da će toj zemlji biti potrebna još jedna pomoć za spasavanje, od Evropske unije i MMF.
Irska je, uz Grčku i Portugaliju, jedna od tri članice evrozone koje su do sada dobile obilnu finansijsku podršku EU i MMF, u ukupnoj vrijednosti oko 300 milijardi evra.
Iako još nije i zvanično potvrđeno, neka od rješenja za sadašnju ozbiljnu situaciju u evropskoj ekonomiji mogu biti donijeta već u petak 15. jula na hitnom sastanku lidera Evropske unije, javlja Dojče Vele.
Trenutna krizna situacija zapravo je kombinacija dužničkih kriza sa jedne, i osjetljivog bankarskog sektora sa druge strane.
Do kraja ove nedjelje očekuju se rezultati „stres-testa" koji bi trebalo da ukažu na slabe tačke evropskih banaka, kako bi one mogle same da se rekonstruišu ili budu rekonstruisane.
"Rigorozan 'stres-test', praćen brzom akcijom tamo gdje je ona potrebna, osnovni je element našeg odgovora na krizu i doprinos zaustavljanju trenutnih turbulencija na finansijskom tržištu", izjavio je komesar EU za ekonomska pitanja Oli Ren.
Tom 27-očlanom bloku je, međutim, u ovom trenutku potrebno mnogo više kako bi riješio pitanje onoga što je već okarakterisano kao „sistemska kriza". Finansijski stručnjaci kažu da je u toku bitka sa vremenom i da je evrozoni potrebno da već u sljedećim danima reaguje i isporuči novi plan za spasavanje Grčke, kako bi se izbjeglo da tržišna zbivanja izmaknu kontroli, a da se širenje krize ubrza.
Ministri finansija su za sada izašli samo sa parametrima koji bi trebalo da odrede novi program za Grčku, što podrazumijeva mjere za jačanje održivosti javnog duga i korake u pravcu smanjivanja troškova servisiranja dugovanja kroz odlaganje potraživanja dugovanja, smanjenje interesnih stopa i učešće privatnog sektora u finansiranju programa.
Signali su jasni, ali se konkretne odluke još čekaju.
(Tanjug)
