Izrael žali za ministrom rođenim u Novom Sadu

Hiljade ljudi, prijatelja, kolega, ali i političkih rivala, prisustovalo je u ponedeljak u Tel Avivu sahrani poznatog izraelskog novinara i bivšeg ministra pravde Josefa Lapida, rodom iz Novog Sada, koji je umro u nedelju od raka u 77. godini.

U oproštajnom govoru njegov najbolji prijatelj, izraelski premijer Ehud Olmert, podsetio je na njihovo lojalno prijateljstvo koje je trajalo godinama.

"U vreme krize i oluje bio si moja tvrđava, lojalan prijatelj. Teško je govoriti o tebi, a ne tebi", rekao je Olmert kroz suze, dodajući da je Lapid bio "najzabavnija i najuzbudljivija osoba, najlojalniji prijatelj" koga je ikada imao, čovek koji je govorio istinu, oštrog uma, otvorena, voljena.

Od Lapida su se oprostili i njegova kćerka Meirav, sin Jair, televizijski voditelj i unuk Joav, uz Lapidovu omiljenu pesmu Frenka Sinatre "Moj put (My Way)".

Radio Izrael posvetio je većinu programa prethodna dva dana intervjuima s ljudima na čije je živote uticao Lapid.

On se vratio novinarstvu, nakon što je pre dve godine napustio politiku. Bio je jedan od retkih ljudi u medijima koji je stalno branio Olmerta i kritikovao druge kolege što su bili spremni da ga osuđuju pre nego što se uopšte pojavi u sudu, a povodom brojnih istraga koje se vode protiv premijera.

Od jula 2006. godine Lapid je bio predsedavajući Saveta Memorijalnog centra holokausta Jad Vašem u Jerusalimu. Uprkos poodmakloj bolesti nedavno je na obeležavanju Dana holokausta zapalio jednu od šest baklji, u znak sećanja na šest miliona Jevreja koje su nacisti ubili u Drugom svetskom ratu.

Rođen je kao Tomislav Lampel u decembru 1931. godine u porodici mađarskih Jevreja u Novom Sadu. Otac advokat Bela Lampel je 1943. godine odveden u koncentracioni logor, gde je ubijen dve nedelje pre oslobođenja.

Lapid je s majkom pobegao u Budimpeštu, gde je rat proveo u getu i svoj ulazak u zrelo doba obeležio skrivajući se s njom, na dan kada su nacisti odveli grupu Jevreja s namerom da ih ubiju na obalama Dunava.

Uselili su se u Izrael zajedno s drugim imigrantima iz bivše Jugoslavije, tri godine posle rata. Lapid je po useljenju odslužio vojsku i potom završio studije prava.

Njegov prijatelj i kolega Amnom Danker napisao da je odisao sampouzdanjem i srećom i da je ispunjavao snove drugih ljudi.

Ne samo da je bio novinar, već popularna medijska zvezda i ne samo pravnik, već i ministar pravde i ne samo lider zajednice, već zamenik premijera, jedan od najuticajnijih ljudi u izraelskoj politici. Označio ga je vitalnim i ambicioznim i u zemlji imigranata simbolom uspeha, čoveka burnog temperamenta, otvorenog i šarmantog.

Karijeru je započeo u dnevniku na mađarskom, gde se sprijateljio sa u svetu poznatim piscem Efraimom Kišonom. Potom je uređivao ženski magazin i dugo vremena bio član uredništva tiražnog Maariva, pa generalni direktor izraelskog radija i televizije, predsedavajući udruženja kablovske televizije i udruženja šahista Izraela.

Bio je oženjen poznatom izraelskom autorkom Šulamit Lapid, prevođenom i kod nas. I sam je pisao ne samo za novine i vodio emisije na radiju, već i knjige i pozorišne komade, vodiče za turiste, pa čak i kuvar.

Lapid je sahranjen po običajima ortodoksnih Jevreja iako je dosta kritikovao zajednicu ultraortodoksnih u Izraelu.

(Tanjug/www.mtsmondo.com)