Mnogi ne znaju da postoji još kandidata na predsjedničkim izborima u Americi.
Amerikanci koji nisu zadovoljni ni jednim od dva glavna kandidata i koji nisu hteli da glasaju za "manje zlo", izabrali su jednu od trećih opcija. Ankete su davale najveće šanse kandidatkinji Zelene stranke Džil Stajn, koja je na svojim trećim izborima (2016. je osvojila skoro 1,5 miliona glasova), libertarijancu Čejsu Oliveru i nezavisnim kandidatima – filozofu Kornelu Vestu i Robertu F. Kenediju mlađem, koji je doduše ispao iz trke i podržao Trampa još u avgustu, ali je njegovo ime ostalo na glasačkim listićima u Viskonsinu i Mičigenu (zbog presude Vrhovnog suda da uklanjanje njegovog imena sa glasačkog listića u fazi kada je prevremeno glasanje već počelo nije izvodljivo i narušio bi integritet izbornog procesa ).
Njihove šanse da pobjede na izborima u Americi (ili čak pobede samo jednog birača) bile su nikakve, prvenstveno zbog snažnog dvopartijskog sistema i logističkih izazova obezbeđivanja pristupa glasačkim listićima u svim državama. Ali njihove šanse da odigraju odlučujuću ulogu u državama u kojima su izborni rezultati blizu i gde je nekoliko hiljada glasova odlučilo o ishodu bile su izuzetno visoke.
Prema Bruce J. Schulmanu, profesoru istorije na Univerzitetu u Bostonu, glasanje treće strane je način da glasači izraze svoje nezadovoljstvo dvopartijskim sistemom u kojem se osjećaju zanemareno. Očekivalo se da će mnogi progresivni birači nezadovoljni odgovorom Bajdena/Haris na bliskoistočni sukob glasati za Stajn ili Vesta, a konzervativci nezadovoljni Trampovom politikom vjerovatno će glasati za kandidata Libertarijanske partije.
Efekat Niki Hejli
U Mičigenu i Viskonsinu, nezadovoljstvo Trampovim statusom u Republikanskoj partiji možda je motivisalo glasače da daju protestni glas za Kenedija, uprkos njegovom ranijem povlačenju iz kampanje. U tom smislu se očekivalo da će se ponoviti takozvani efekat Niki Hejli. Hejli je nastavila da dobija značajan procenat protestnih republikanskih glasova iako je odustala od kandidature nakon što su prvi rezultati predizbora pokazali veliku superiornost protivkandidata njene stranke.
Bajden je 2020. pobedio u Viskonsinu sa veoma malom razlikom (20.000 glasova) i u Mičigenu sa 150.000, što znači da je i mali zamah glasova mogao da bude presudan. Na ovim izborima, Stajn se fokusirala na muslimane i Arape u Mičigenu, posebno nezadovoljna politikom Kamale Haris po pitanju Palestine.
Da su demokrate bile ozbiljno zabrinute zbog gubitka glasača od kandidata trećih strana u sving državama pokazuje činjenica da su vodili kampanju koja je nastojala da obeshrabri glasače da izaberu Stajn ili Vesta, i uložili su mnogo u oglašavanje kako bi privukli neodlučne i kandidate trećih strana. Pokušavali su da prenesu poruku da glas za kandidate trećih strana znači glas za Trampa.
Demokrate su imale spremnu kalkulaciju u slučaju da Haris izgubi Mičigen – bili su spremni da optuže Stajn da je ukrala ključne glasove Kamale kako ih je uzela Hilari Klinton 2016.
Kandidati trećih strana u anketama objavljenim nekoliko dana pre izbora imali su između 3% i 4% glasova, dok je anketa CNN-a u Mičigenu pokazala da do 6% glasača podržava kandidate trećih strana, sa Harisovom ispred Trampa za pet procentnih poena.
I dok jedni tvrde da su kandidati trećih strana "spojleri", odnosno oni koji kradu glasove glavnim kandidatima, drugi podsjećaju da su SAD i dalje u teoriji višestranačka demokratija i da Amerikanci zaslužuju da imaju treće strane jer oni su ti koji primoravaju glavne stranke da se pozabave pitanjima koja bi inače mogla biti zanemarena. Za glasače trećih strana, glasanje može biti poruka Demokratskoj ili Republikanskoj stranci da ne uzimaju svoje glasove zdravo za gotovo. U velikom broju slučajeva mnogi od ovih birača možda ne bi ni izašli na izbore da nije bilo trećih kandidata.
(Jutarnji list/MONDO)
