Razvojem novog testa dijagnostičke i terapijske mere u budućnosti bi se mogle primeniti dovoljno rano da se razvoj bolesti odloži ili čak spreči.
Bolest multipla skleroza - hronično zapaljensko oboljenje centralnog nervnog sistema, pogađa oko 2,8 miliona ljudi u svetu.
Njeno nastajanje povezano je sa imunološkim procesima koje, između ostalog, može pokrenuti infekcija Epštajn-Bar virusom. Istraživački tim sa Medicinskog univerziteta u Beču (nem. MedUni Wien) razvio je test iz krvi koji omogućava da se rizik od razvoja multiple skleroze prepozna godinama pre nego što se pojave prvi simptomi.
Test se zasniva na imunološkoj analizi koja identifikuje specifična antitela protiv proteina Epštajn-Bar virusa (EBV). Ovaj široko rasprostranjeni virus poznat je kao ključni faktor u nastanku multiple skleroze, jer se kod gotovo svih obolelih može dokazati prethodna EBV infekcija.
Konkretno, test detektuje antitela usmerena protiv sopstvenih struktura organizma. Ova antitela se javljaju već u roku od tri godine nakon EBV infekcije, mnogo pre nego što se pojave klinički simptomi multiple skleroze.
Ponavljanim merenjem nivoa ovih antitela može se identifikovati značajno povećan rizik za kasniji razvoj multiple skleroze.
"Naša istraživanja pokazuju da osobe kod kojih su ova antitela prisutna tokom dva vremenski odvojena merenja, imaju veliku verovatnoću da u narednim godinama razviju multiplu sklerozu", kaže autor studije Hanes Ficen.
Razvojem novog testa dijagnostičke i terapijske mere u budućnosti bi se mogle primeniti dovoljno rano da se razvoj bolesti odloži ili čak spreči.
Pre nego što novi test bude uveden u kliničku praksu, potrebna su dodatna istraživanja. Dosadašnji rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu "Nature Communications".
(EUpravo zato)
