Brisel je predstavio paket mjera protiv Izraela zbog kršenja ljudskih prava u Gazi, dodatne carine, zamrzavanje pomoći i sankcije zvaničnicima. Ako budu usvojene, to će biti najveći zaokret EU politike prema Izraelu od početka rata.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove Kaja Kalas predstavila je paket mjera kojim Brisel prvi put direktno cilja izraelske zvaničnike i trgovinske odnose s tom zemljom. Razlog su nalazi o ozbiljnim kršenjima ljudskih prava u Pojasu Gaze.
Prema planu Evropske komisije, koji tek treba da odobre svih 27 država članica, na uvoz iz Izraela vrijedan oko 5,8 milijardi evra biće uvedene dodatne carine. Istovremeno bi na crnu listu EU trebalo da budu uvrštena dvojica istaknutih članova vlade Benjamina Netanjahua, ministar nacionalne bezbjednosti Itamar Ben Gvir i ministar finansija Becalel Smotrič, obojica poznata po tvrdom stavu prema Palestincima.
Predviđene mjere obuhvataju obustavu trgovinskih povlastica, što znači da će izraelska roba izgubiti povlašćen pristup tržištu Unije i biti podvrgnuta carinama poput one iz trećih zemalja bez sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i zamrzavanje bilateralne finansijske pomoći od oko 20 miliona evra namijenjene izraelskim institucijama i projektima.
Tom mjerom biće pogođeno 37 odsto izraelskog izvoza u EU. Prema procjeni koja se zasniva na prošlogodišnjoj razmjeni, to znači da će uvoznici izraelske robe morati da plate 227 miliona evra carina godišnje.
Komisija takođe predlaže obustavu bilateralne pomoći Izraelu, s tim da se to neće odnositi na saradnju sa izraelskim civilnim društvom niti na pomoć memorijalnom centru posvećenom žrtvama holokausta Jad Vašemu.
Na konferenciji za novinare u Briselu Kallas je naglasila da se ne radi o kažnjavanju izraelske države, već o pokušaju da se popravi stanje u Gazi.
"Želim da budem potpuno jasna. Cilj nije da se kazni Izrael. Cilj je da se poboljša humanitarna situacija u Gazi", poručila je šefica evropske diplomatije.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je istakla da "užasni događaji u Gazi moraju prestati" i pozvala na trenutni prekid vatre, nesmetan pristup humanitarnoj pomoći i oslobađanje svih talaca.
Povjerenica za Mediteran Dubravka Šuica dodala je da se paralelno snažno podržava palestinski reformski proces, za koji je EU obezbedila čak 1,6 milijardi evra u naredne dvije godine.
Prijedlog Komisije usledio je nakon što je Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) zaključila da Izrael krši član 2 Sporazuma o pridruživanju EU i Izraela, koji nalaže poštovanje ljudskih prava i demokratskih načela. Komisija se pritom poziva na blokadu humanitarne pomoći, intenziviranje vojnih operacija i odluku izraelskih vlasti o širenju naselja u osetljivoj zoni E1 na Zapadnoj obali.
Ako mjere budu potvrđene, one bi predstavljale najznačajniji zaokret u politici EU prema Izraelu od početka rata u Gazi, a ujedno i jasan signal nezadovoljstva evropskih institucija razmjerom civilnih žrtava i razaranjima u toj enklavi. Reč je i o ekonomski osjetljivom potezu, jer je EU najveći trgovinski partner Izraela, sa ukupnom razmenom robe od 42,6 milijardi evra prošle godine.
(MONDO)
