Širom Francuske jutros su počeli masovni štrajkovi i protesti koje predvode najveći sindikati, a koji su paralisali saobraćaj, škole i javne službe. Do sada je uhapšeno najmanje 30 osoba, dok je više od 80.000 policajaca i žandarma raspoređeno na ulicama.
Nezadovoljstvo je kulminiralo zbog kontroverznog prijedloga budžeta bivšeg premijera Fransoa Bajrua, koji je predviđao uštede od skoro 44 milijarde evra s ciljem smanjenja ogromnog javnog duga.
Prema saopštenju Nacionalne policije, u ranim jutarnjim satima zabilježeno je 40 blokada puteva, a zabilježeni su i pokušaji sabotaže vodovodne mreže na Martiniku.
Štrajku su se pridružili i prosvjetni radnici, pri čemu je obustavu rada podržalo 33 posto nastavnika u osnovnim školama, dok su učenici blokirali najmanje jednu srednju školu u Parizu. Odlazeći ministar unutrašnjih poslova, Bruno Retajo, izjavio je da očekuje "vrlo, vrlo snažnu" mobilizaciju u ključnim sektorima, od transporta i poljoprivrede do industrije.
Zbog visokog rizika od nereda, Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzelo je opsežne mjere bezbjednosti. Prvi put od protesta "Žutih prsluka", na ulice su izvedena 24 oklopna vozila "Centaure", uz podršku dronova i vodenih topova. Procjenjuje se da bi se na oko 40 planiranih marševa širom zemlje moglo okupiti do 800.000 demonstranata.
Današnja akcija nastavak je prošlosedmične mobilizacije "Blokiraj sve", koja je okupila gotovo 200.000 ljudi.
❗️ [ FRANCE ]
— Little Think Tank (@L_ThinkTank)September 17, 2025
️ Un dispositif jamais-vu depuis les manifestations des Gilets jaunes de 2019 ! 24 Centaures, des VBRG, et 10 engins lanceurs d'eau seront déployés le 18 septembre, dans le cadre des manifestations prévues. Près de 80 000 hommes seront également mobilisés.pic.twitter.com/6gtbZWQhup
Francuska se suočava sa dubokom političkom krizom nakon što je vlada premijera Bajrua izgubila povjerenje u parlamentu 8. septembra, upravo zbog neuspjeha da osigura podršku za budžetske rezove. Predsjednik Emanuel Makron imenovao je Sebastijana Lekornju za novog premijera sa zadatkom da formira vladu nacionalnog jedinstva.
Ovo je drugi put u manje od godinu dana da vlada pada zbog budžeta, nakon što je u decembru prošle godine srušena i vlada Mišela Barnijea. Sa javnim dugom od 113 posto i budžetskim deficitom od 5,8 posto BDP-a, Francuska ostaje jedna od ekonomski najizazovnijih zemalja Evropske unije, a pregovori o budžetu glavni su izvor političkih tenzija.
(Mondo/BFM TV)
