Iran je pronašao Ahilovu petu globalne ekonomije, prijeteći blokadom Ormuskog moreuza i izazivajući krizu na tržištu nafte.
Komandant iranske Revolucionarne garde Husein Salami izjavio je prije tri dana da kroz Ormuski moreuz neće proći "ni litar nafte" dok Teheran, i niko drugi, ne odluči drugačije. To je bila potvrda da je Iran, kako kažu analitičari, pronašao Ahilovu petu globalne ekonomije – i odlučio da na nju udari.
Sukob Irana sa Sjedinjenim Državama i Izraelom od samog početka ima i vojnu i energetsku dimenziju. U prvih nekoliko sati nakon početka američko-izraelskih udara, Revolucionarna garda je preko radija emitovala upozorenja svim brodovima u moreuzu da prolaz nije dozvoljen. To nije bila formalna blokada jer Iran nije fizički zatvorio moreuz, ali je efekat bio isti.
Iran to nije postigao pomoću mornarice, mina ili protivbrodskih raketa, već uz pomoć jeftine tehnologije – dronova.
Mehanizam je bio jednostavan.
"Sve što je Iran trebalo da uradi bilo je da pošalje nekoliko dronova u blizinu moreuza", objasnila je Helima Kroft, globalna šefica strategije za sirovine u investicionoj banci RBC Capital Markets.
"I odjednom su osiguravajuće kuće i brodarske kompanije zaključile da je previše rizično prolaziti kroz tu usku krivinu plovnog puta."
Bilo je to, kako je Kroft nazvala, "zatvaranje koje su pokrenuli osiguravači" – ne artiljerijska, već administrativna odluka. Čim su osiguravači povukli polise za brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz, ekonomska računica za brodare se sama zatvorila.
Najveća energetska kriza u 50 godina
Podaci o kretanju brodova pokazali su pad prometa od 70 odsto u prvih nekoliko dana, da bi sredinom prve dekade marta promet praktično pao na nulu. Jedino su iranski tankeri koji nastavljaju da izvoze naftu ka Kini prolazili kroz moreuz.
Prema podacima Zajedničkog pomorskog informacionog centra (JMIC), između 1. i 9. marta kroz moreuz je prošlo svega 39 teretnih brodova. U normalnim okolnostima tuda dnevno prođe oko 138 brodova.
Posljedice su bile trenutne i globalne. Cijena nafte dostigla je gotovo 120 dolara po barelu, da bi se potom stabilizovala oko 90 dolara.
"Suočavamo se sa onim što izgleda kao najveća energetska kriza od naftnog embarga 1970-ih", rekla je Kroft.
"Najgora moguća situacija"
"Kada su analitičari razmišljali o tome šta na globalnim tržištima nafte može poći po zlu, ovo je otprilike najgori mogući scenario."
Uz naftu, globalna ponuda ukapljenog prirodnog gasa (LNG) pala je za 20 odsto, što je primoralo bogatije azijske ekonomije da se nadmeću sa Evropom za dostupne kapacitete.
Kolateralne žrtve bile su i zemlje koje nisu učestvovale u sukobu. Irak, koji veliki dio svoje nafte izvozi kroz moreuz, morao je da zatvori neka od najvećih naftnih polja jer bez mogućnosti izvoza jednostavno nije imao gdje da skladišti naftu.
Prekinuti su i lanci snabdijevanja za 18 odsto globalnog izvoza peleta gvozdene rude i skoro 10 odsto svjetske primarne proizvodnje aluminijuma, što je dovelo do naglog rasta cijena na tržištu metala.
Nafta iz strateških rezervi
Međunarodni odgovor bio je bez presedana. Međunarodna agencija za energiju (IEA) 11. marta objavila je koordinisano oslobađanje 400 miliona barela iz strateških rezervi svojih 32 članice – više nego dvostruko u odnosu na 182,7 miliona barela oslobođenih 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu.
"Izazovi sa kojima se suočavaju tržišta nafte bez presedana su, zato sam veoma zadovoljan što su članice IEA odgovorile kolektivnom akcijom neviđenih razmera", izjavio je izvršni direktor IEA Fatih Birol.
Ali u istom obraćanju dodao je konstataciju koja je bila mnogo važnija:
"Da budem jasan, najvažnija stvar za povratak stabilnog toka nafte i gasa jeste obnavljanje tranzita kroz Ormuski moreuz."
Četiristo miliona barela, prema analitičarima, ekvivalentno je količini koja u normalnim okolnostima kroz moreuz prođe za svega dvadeset dana.
"Ako vam se čini da je to malo, to je zato što jeste", rekao je Birol.
Iranska strategija
"Islamski režim vodi rat iscrpljivanja", rekao je Greg Roman, izvršni direktor Midl Ist Foruma.
Iran lansira jeftine dronove, dok ih SAD i saveznici presreću skupim raketama, "što stvara rat iscrpljivanja koji američko-izraelsku stranu veoma mnogo košta".
S druge strane, uprkos prijetnji potpunom blokadom, Iran je od 28. februara do 11. marta izvezao najmanje 11,7 miliona barela nafte kineskim kupcima kroz isti moreuz koji navodno zatvara.
Peking je, čini se, dobio svojevrsnu amnestiju od pravila koja važe za ostale. Ta selektivna propusnost moreuza – otvoren za kineske i iranske brodove, zatvoren za sve ostale – nije nedosljednost iranske strategije, već njena suština. Iran ne želi trajno da uništi Ormuski moreuz; želi da njime upravlja kao polugom.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova odmah je pozvalo sve strane na prekid neprijateljstava i garantovanje slobodne plovidbe kroz moreuz, jer je Kina, prema analizi, kratkoročno izložena: približno polovina kineskog uvoza nafte i trećina uvoza LNG-a prolazi kroz Ormuski moreuz.
Ali dugoročno bi Kina, koja je godinama gradila strateške rezerve, elektrifikovala ekonomiju i diverzifikovala energetsku infrastrukturu upravo anticipirajući takav scenario, mogla iz ove krize izaći kao neočekivani pobjednik.
Američki odgovor
Za Vašington je pitanje moreuza postalo prvi prioritet. Načelnik Združenog štaba američke vojske, general Den Kejn, rekao je 10. marta na konferenciji u Pentagonu da vojska razmatra opcije za obnavljanje komercijalnog saobraćaja.
"Razmotrićemo čitav spektar opcija za uspostavljanje vojnih uslova koji bi to omogućili", rekao je.
Predsjednik Donald Tramp istog dana je na svojoj društvenoj mreži poručio Iranu da će biti pogođen "dvadeset puta jače" ako nastavi da ugrožava pomorske rute.
Da li će te prijetnje biti dovoljne ili će Ormuski moreuz ostati zatvoren duže nego što iko želi, zavisi od pitanja na koje ni "Goldman Sachs", ni IEA, ni Bijela kuća ne mogu da odgovore – koliko dugo Iran može da podnese ekonomsku i vojnu cijenu sopstvenog rata iscrpljivanja.
(Index/MONDO)
