Ministri spoljnih poslova NATO-a razgovaraće u utorak u Briselu o načinu na koji će podržati Gruziju i odgovoriti Rusiji.
Ministri spoljnih poslova NATO-a razgovaraće u utorak u Briselu o načinu na koji će podržati Gruziju i odgovoriti Rusiji zbog onoga što je generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer nazvao "prekomernom silom" i kršenjem "suvereniteta i teritorijalnog integriteta".
"Ponovićemo obećanje dato u Bukureštu (o budućem članstvu Gruzije u NATO) i razgovarati o merama pomoći Gruziji", izjavila je portparol Alijanse Karmen Romero.
Neke od mera bi uključile slanje eksperata NATO-a koji bi procenili stepen štete koju je pretrpela gruzijska vojska, među kojom se nalazi i radari.
Ministri NATO-a će takođe poslati oštar zahtev Moskvi za poštovanje prekida vatre i povlačenje vojske.
"Saveznici će veoma snažno reći da se radi o kršenju teritorijalnog integriteta Gruzije", rekla je Romero.
Predsednici Poljske i Litvanije, Leh Kačinjski i Valdas Adamkus apelovali su pred sastanak da Gruzija i Ukrajina hitno budu primljene u zapadnu vojnu alijansu.
"Samo to bi bilo u stanju da zaustavi dosadašnju nekontrolisanu eskalaciju nasilja u Gruziji i vrati bezbednost običnim ljudima", upozorili su Kačinjski i Adamkus u zajedničkom saopštenju.
Oni su u saopštenju otpužili Rusiju da su njene operacije u Gruziji "prešle svaku razumnu meru akcija koje osiguravaju bezbednost civila" i da izazivaju i masivne pljačke.
"Ruske trupe sprovode namensko uništavanje gruzijske privrede i životne sredine", dodaje se u saopštenju.
Stoga Kačinjski i Adamkus u ime Poljske i Litvanije traže od šefova država i vlada zemalja članica NATO da daju instrukcije svojim ministrima spoljnih poslova da se Gruzija i Ukrajina odmah prime u program za članstvo u NATO (MAP).
Predsednici Poljske i Litvanije izrazili su u zajedničkom saopštenju i žaljenje što dosadašnji pritisak NATO na Moskvu nije bio delotvoran, a Rusija i dalje vojno operiše u Gruziji.
Rusija je, inače, danas povukla svoj zahtev za održavanje hitnog, vanrednog sastanka Saveta NATO-Rusija o Južnoj Osetiji jer iz Alijanse i posle nedelju dana nije došlo do odgovora o tome kada bi on mogao da se organizuje, izjavio je u Briselu ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin, istovremeno upozoravajući na pokušaje da se celokupni odnosi Alijanse i Moskve stave pod znak pitanja.
On je istakao da se Moskva odlučila da povuče svoj zahtev jer je postalo jasno da Vašington ne želi održavanje vanrednog sastanka, već da želi da izvrši pritisak na ostale članice Alijanse da se preispitaju odnosi s Rusijom na sutrašnjem sastanku ministara spoljnih poslova i odbrane u Briselu.
"Pratićemo veoma pažljivo sutrašnje razgovore i odluke koje će biti donete … ukoliko odluku ne budu u skladu s realnošću već budu jednostavno branile (gruzijskog predsednika Mihaila) Sakašvilija, mi nećemo biti u mogućnosti da održimo saradnju s NATO koju smo imali do sada", rekao je ruski ambasador.
Rogozin je upozorio da bi time bili ugroženi neki od osnovnih postulata bezbednosti u Evropi.
"Ukoliko se to dogodi, sva krivica će biti na Vašingtonu i onima koji su advokati Sakašvilija", rekao je on.
Ruski ambasador je rekao da je još od okončanja ratova u bivšoj Jugoslaviji Rusija pokušavala da izgradi dobre, partnerske odnose s Alijansom, ali da je očigledno da postoje određene zemlje, a naročito političari u Vašingtonu, koji se tome protive.
"Postoji ozbiljna želja da se sva saradnja dovede u pitanje… to je upravo ono što je i želeo Sakašvili: da uzme kao taoce Evropu i SAD", rekao je Rogozin.
"Mesto Sakašvilija nije da sedi na krilu Džordža Buša, već da sedi u zatvoru", ocenio je on.
(agencije/www.mtsmondo.com)
