Vođe zemalja NATO danas u Njuportu spremaju novu visoko spremnu jedinicu u bazama na istoku Evrope s ciljem da se osujeti "ruska pretnja", dok je EU najavila nove sankcije Moskvi.
Zato je vidna pažnja među delegacijama na samitu NATO posvećena najavi Moskve i Kijeva da će sutra u Minsku pregovarati o mirnom rešenju ukrajinske krize. Kijev je, preovlađujuća je ocena, prihvatio ponudu Moskve da se pregovara o primirju i mirnom rešavanju ukrajinske krize, zato što je ukrajinska vojska doživela ozbiljne poraze u sukobu s pobunjenicima na istoku i zato što bi nemoguće bilo održati izbore u Ukrajini, koje je u oktobru zakazao predsednik Porošenko, ako bi se oružani sukobi nastavili. Ruski predsednik Vladimir Putin je, takođe se smatra, upravo da bi smanjio pritisak na Moskvu i izbegao žešće sankcije EU, a pošto su pobunjenici na istoku Ukrajine naneli ozbiljne gubitke snagama Kijeva i prisilili ih na povlačenje, ponudio mirovni plan ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku koji je to prihvatio. To je dovelo do rascepa u ukrajinskoj vlasti jer je premijer Jacenjuk odbio plan, ali Porošenko kao da nije imao izbora jer, kako su u tajnom izveštaju, koji navodi italijanski list Republika, izneli generali NATO, "Ukrajina može najviše priželjkivati neki prostor za politički manevar, jer je vojno rat koji su vodili Porošenko i njegov ministar odbrane već izgubljen". Generali NATO navode da su ukrajinske snage sabijene na tri fronta, uključujući i potez ka Pridnjestrovlju, pa su "ambiciozni ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, kao i zapovednici kopnene vojske, avijacije, mornarice i specijalnih snaga, Saljukov, Bondarev, Ćirkov i Šamanov na putu da (predsedniku Vladimiru) Putinu serviraju vojno-geopolitičku pobedu na srebrnom tanjiru". Iako je Evropska komisija u Briselu najavila oštrije sankcije Rusiji, Nemačka, Francuska i ne mali broj drugih članica NATO i EU smatraju da se mora ići na političko rešenje ukrajinske krize pregovorima. NATO neće vojno intervenisati, jer bi to značilo i sukob s Rusijom. A vojno rešenje, čak i ako bi se prionulo na ozbiljno i dugotrajno obučavanje i naoružavanje slabe ukrajinske vojske, uz disciplinovanje raznih ekstremnih grupacija i dobrovoljaca u ukrajinskim snagama, samo bi uvrežilo trajno žarište na istoku zemlje i trajni izvor nestabilnosti u Evropi. Američki predsednik Barak Obama je uoči dolaska na samit NATO, međutim, zauzeo veoma oštar stav prema Rusiji, u čemu je imao posebno snažnu podršku britanskog premijera Dejvida Kamerona koji je otišao dotle da je ruskog predsednika Putina uporedio s Hitlerom, a situaciju s Ukrajinom s "Minhenom 1938." Britanski list Gardijan je, međutim, to ocenio kao "ciničan, jeftin udarac iz političkih pobuda". "Putinu se mora zameriti da je kriv za kršenja ljudskih prava, ali poređenje s Hitlerom ima za cilj jedino to da se uguši svaka razumna rasprava i demonizuju svi koji nisu jastrebovi", navodi "Gardijan". List upozorava da će to samo izazvati ogromno antizapadno osećanje među Rusima, koji su, kako podseća, sa 20 miliona žrtava platili pobedu nad Hitlerom u drugom svetskom ratu. Francuski list "Mond" je istovremeno objavio tajni predlog Evropske komisije za dodatne sankcije Rusiji koje se odnose na zabranu pristupa zapadnim finansijskim tržištima, blokadu prodaje oružja i vojne i druge "osetljive" tehnologije, uključujući opremu za eksploataciju nafte i gasa, što bi pogodilo i ključne ruske kompanije Gasprom i Rosnjeft, a s ciljem da se "Moskva privoli da promeni strategiju prema Ukrajini". Komisija u Briselu u poverljivom izveštaju smatra da bi, u dogovoru s međunarodnim partnerima, Rusiji mogao da se zabrani pristup međunarodnim ili kulturnim događajima, kao što su trke Formule 1, klupska evropska fudbalska takmičenja ili Svetsko fudbalsko prvenstvo koje 2018. treba da se održi u Rusiji.
