Predstavnici Evropske unije danas nisu uspeli da se dogovore kada da sprovedu nove ekonomske sancije protiv Rusije, zbog vojnog učešća te zemlje u ratu u Ukrajini.
Prema njihovim rečima, dok je Nemačka tražila sprovođenje novih sankcija, nekoliko drugih članica EU smatra da ta odluka treba da bude odložena, jer se primirje u Ukrajini za sada poštuje.
Ambasadori 28 članica EU, nastaviće razgovor o restriktivnim merama, kako bi dodatno procenili situaciju na terenu, navodi diplomatski izvor.
"Neke zemlje zatražile su još vremena. Po ovom pitanju, jedinstvo je apsolutno ključna i strateška stvar", rekla je novinarima u Briselu šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, ne navodeći koje su to zemlje.
Međutim, diplomate kažu da su države koje imaju bliske veze s Rusijom, kao što su Italija, Austrija i Finska, uzdržane kad je reč o sprovođenju novih sankcija Moskvi.
Agencija Itar-Tas s, takođe navodi diplomatski izvor iz EU, po kojem su najmanje četiri članice bile za odlaganje sprovođenja sankcija do sledeće sedmice.
Ovaj izvor rekao je da situacija u Ukrajini pokazuje da većina snaga uključenih u sukob poštuje primirje, kao i da su tenzije značajno smanjene, po prvi put od izbijanja konflikta.
Predstavnici ove četiri zemlje smatraju da bi nove sankcije protiv Rusije poslale loš signal, navodi ruska agencija.
S druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel, založila se danas u Bundestagu za hitno stupanje na snagu sankcija EU protiv Moskve i, istovremeno stavila u izgled njihovo ukidanje, ukoliko Rusija ispuni dogovore iz plana od 12 tačaka o obustavi vatre u istočnoj Ukrajini.
Države EU su 6. septembra donele odluku o pooštrenju sankcija prema Rusiji, ali je njihovo stupanje na snagu odloženo zbog dogovora o prekidu vatre u istočnoj Ukrajini, podsećaju mediji, navodeći da sankcije stupaju na snagu, kada se te mere oficijelno objave u službenom listu EU.
Da bi nova runda sankcija protiv Rusije bila sprovedena, potrebno je odobrenje svih 28 članica Evropske unije.
Planirana poostrenja sankcija predviđaju blokade računa i putovanja u inostranstvo za oko još 20 osoba, privredne sankcije protiv ruskih državnih banaka, firmi za naoružanje i firmi u oblasti energetike, kao i zabranu izvoza tehnologije za eksploataciju nafte i drugim ograničenjima za dobra, koja se mogu koristiti za vojne potrebe.
Na listi se, kako prenosi Rojters, između ostalih, nalaze vojno-industrijski kompleks "Uralvagonzavod", kompanija "Oboronprom" koja proizvodi civilne i vojne helikoptere, kao i Ujedinjena vazduhoplovna korporacija (UAC).
