Evropski sud pravde je danas saslušao argumente u slučaju koji je pokrenula Nemačka jer je evropska centralna banka davala pare zemljama u ekonomskoj krizi.
Ukoliko sud presudi u korist Nemačke, to bi moglo pokrenuti nove tužbe protiv odluka centralne banke, što bi, pak, moglo ograničiti njenu slobodu delovanja. ECB je u septembru 2012, na vrhuncu dužničke krize, pokrenula direktne monetarne transakcije (OMT), odnosno neograničenu kupovinu obveznica zemalja evrozone koje su imale problema sa finansiranjem, uz uslov da zemlje pokrenu reforme. Podnosioci tužbe navode da takva odluka ECB može naneti gubitke kako samoj banci, tako i članicama evrozone kao što je Nemačka, dodajući da program OMT iskače iz okvira nadležnosti ECB i krši zabranu monetarnog finansiranja vlada. Tužioci, njih više od 35.000, međutim, smatraju da bi program mogao biti u skladu sa propisima EU kada bi bio ograničen. "ECB se ponaša kao Centralni komitet, koji se preselio iz Moskve u Frankfurt. Oni misle da mogu da rade šta hoće sa novcem građana. U parlamentarnim demokratijama, građani odlučuju o novcu poreskih obveznika", rekao je za Rojters bavarski konzervativni zakonodavac Peter Gauvajler, jedan od podnosilaca tužbe. Još jedan od tužilaca, lider nemačke levičarske parlamentarne grupe Gregor Gizi, povukao je paralelu između plana ECB za kupovinu obveznica i nedavne odluke banke da pokrene kupovinu dužničkih hartija pokrivenih imovinom. "ECB se ne ponaša kao banka. Sada hoće da kupi bilion evra vredne hartije sa neinvesticionim statusom. To će biti najveća banka u istoriji. Oni imaju moć, a moć mora da bude kontrolisana i ograničena", rekao je Gizi. Evropskom sudu pravde je slučaj protiv ECB prosledio nemački Ustavni sud, koji takođe smatra da je ECB iskočila iz svog mandata i prekršila zabranu finansiranja vlada. Presuda suda u Luksemburgu očekuje se sredinom iduće godine.
