U Grčkoj su danas glasali na vanrednim parlamentarnim izborima i prema prvim anketama pobedu je odnela ultralevičarska i "antievropska" partija Siriza, sa osvojenih 35,8 odsto glasova što je na granici apsolutne većine u parlamentu.
Prema rezultatima na osnovu 40 odsto prebrojanih glasova, Siriza je osvojila 35,8 odsto glasova, a Nova demokratija premijera Antonisa Samarasa ima 28,4 odsto.
"Ovo izgleda kao istorijska pobeda" i to je "poruka koja odjekuje širom Evrope", rekao je privatnoj TV-stanici Mega Panos Skurletis, portparol Sirize.
Odlazeći premijer Grčke i lider Nove demokratije Antonis Samaras večeras je zvanično priznao poraz na izborima.
"Grčki narod se oglasio i mi poštujemo njihovu odluku", rekao je Samaras u kratkom obraćanju novinarima.
On je kazao da mu je "savest čista" jer je Nova demokratija upozoravala na najgore, uspela da povrati kredibilitet zemlje i postavi temelje za povratak privrednog rasta.
"Danas, predajem zemlju bez deficita, koja se na pravi način oporavlja od krize, koja je članica Evropske unije i zone evra. Nadam se da će naredna vlada sačuvati ta dostignuća", poručio je Samaras.
Na izborima koji važe za presudne i za Grčku, i za Evropsku uniju, Siriza je osvojila 148 mesta u Skupštini. Grčki parlament broji 300 poslanika.
Iza ove dve partije po rezultatu su desničari "Zlatna zora" sa 6,4 odsto osvojenih glasova, a za njom stranka političkom centru bliske stranke levice Potami sa 5,8 odsto.
Komunistička partija Grčke može da računa na 5,4 odsto, PASOK na 4,9 odsto, Nezavisna Grčka 4,7 odsto, a Pokret socijaldemokrata Papandreua ispao je iz trke jer je sa 2,5 odsto ispod izbornog prag za ulazak u parlament.
Ukoliko ovakvi rezultati ostanu, Siriza će imati najveći broj poslanika i sada je pitanje da li će sama formirati vladu.
Predstavnici levičarskih stranaka iz Španije, Francuske, Italije i Nemačke pomno su pratili glasanje i rezultate ankete, u očekivanju ishoda koji bi, kako su rekli, mogao da označi početak šireg suprotstavljanja strogim merama štednje i promeni politike i u njihovim zemljama.
Britanska agencija Rojters objašnjava da bi Siriza, prema komplikovanim grčkim izbornim pravilima, kao najveća stranka u parlamentu trebalo automatski da dobije još 50 poslaničkih mesta, ali broj glasova potrebnih za apsolutnu većinu zavisi od konačnog načina na koji će glasovi biti podeljeni.
Konačni rezultat umnogome zavisi i od toga da li će u parlament ući Pokret socijaldemokrata bivšeg premijera Jorgosa Papandreua.
Ukoliko ne obezbedi apsolutnu većinu, Cipras će morati da pokuša da formira koaliciju s manjim partijama ili da postigne dogovor koji bi Sirizi omogućio da formira manjinsku vladu.
I do koalicione vlade će se verovatno teško doći jer je pritisak međunarodne javnosti, pogotovo kreditora Grčke, prevelik da bi se u igru "kontre" svetu sa parama i mogući izlazak iz evrozone, upustile i druge velike partije.
Socijalistički Pasok bi mogao da podrži novu vladu samo ako dube oformljena kroz "široku proevropsku alijansku koja bi ovdila zemlji iz programa spašavanja", rekao je Rojtersu lider te stranke Evangelos Venizelos.
Venizelos, koji je vicepremijer i ministar spoljnih poslova u odlazećoj vladi sa Novom demokratijom, kaže da Pasok želi viroku koaliciju i da "Siriza sama ili (koalicija samo) sa Sirizom nije dovoljno".
I pre izbora glavni favorit, ekstremno levičarska Siriza zagovara prekid oštrih mera štednje, dogovorenih sa MMF, EU i drugim kreditorima.
Lider Sirize Aleksis Cipras obećao je u izbornoj kampanji da će ponovo pregovarati o sporazumu o međunarodnom zajmu od 240 milijardi evra koji je Grčka ugovorila da ne bi bankrotirala.
On je obećao da će obustaviti mnoge reforme koje su od Grčke zahtevali kreditori, u zamenu za pomoć koja je omogućila da održi finansijsku solventnost od 2010.
Analitičari upozoravaju da bi ovi izbori mogli da budu odlučujući za ostanak zemlje u evrozoni.
Na izborima je učestvovalo 18 partija i četiri kolacije.
Siriza je osnovana 2000. godine i partija je okupila bivše marksiste, socijaldemokrate, trockiste i druge grupe koje se bore protiv grčkog establišmenta.
Na vanrednim parlamentarnim izborima u Grčkoj glasalo se danas od 7.00 do 19.00 po lokalnom vremenu (18.00 po srednjeevropskom), a pravo glasa imalo je 9,8 miliona od ukupno oko 11 miliona stanovnika Grčke.
Grčki parlament je raspušten 31. decembra, pošto nije, u trećem i poslednjem krugu, uspeo da izabere nekadašenjeg evropskog komesara Stavrosa Dimasa (73) za budućeg šefa države, a pošto mu je podršku dalo 168 poslanika, dok ga 132 poslanika nisu podržala.
BUNDESBANKA ODMAH PORUČILA: NE DAVATI LAŽNA OBEĆANJA
Šef centralne banke Nemačke, Jens Vajdman izjavio je u nedelju uveče da nova vlada Grčke ne bi trebalo da daje "lažna obećanja", preneli su grčki mediji.
Komentarišući ishod izbora, šef Bundesbanke je rekao da je "jasno da će Grčka i dalje biti zavisna od podrške programa pomoći, a njega može biti samo ako se pridržava sporazuma. Zbog toga vlada ne bi trebalo da daje lažna obećanja koje ta zemlja (Grčka) ne može da podnese" i da "ne dovodi u sumnju ono što je do sada postignuto".
