Kremlj je intenzivirao "informacioni rat" u kome su na prvim linijama takozvani botovi koji neprestano zasipaju internet propagandnim porukama o viziji sveta predsednika Vladimira Putina. Takvi operativci su angažovani i u Srbiji.
U tekstu se kaže i da Srbi dobijaju većinu informacija o Rusiji od medija koje podržava Moskva i da botovi propagiraju stavove Kremlja, a rezultat je rasprostranjeno viđenje u Srbiji da je režim u Kijevu neonacistički, te da je Putin s pravom Krim pripojio Rusiji. U tom kontekstu, AP prenosi izjavu političke analitičarke Centra za evroatlantske studije u Beogradu Jelene Milić, koja ukazuje da je jedna od posledica toga i činjenica da je narodna podrška evropskim integracijama opala ispod praga od 50 odsto, prvi put od demokratskih promena u Srbiji 2000. godine.
"Ovaj program odvlači Srbiju od njenog proklamovanog puta ka članstvu u EU u cilju da je približi ruskoj orbiti, a uperen je protiv Nemačke, SAD i drugih zapadnih sila", ocenjuje američka agencija.
Kao primer delovanja ruske propagande u Srbiji, AP tvrdi da su srpski botovi brzo reagovali kada je krajem febraura u Moskvi ubijen ruski opozicioni lider Boris Njemcov i tada je, kako navodi, "dominantna mantra" u diskusijama na srpskim novinskim sajtovima bila da samo Amerika može da ima koristi od tog ubistva, te da je to delo CIA-a.
"Takvi navodi su zgrnuli na stotine 'lajkova', dok su komentari tipa 'Putin je odgovoran' masovno ismejani", primećuje američka agencija.
Pozivajući se na izjave ljudi koji kažu da su imali prilike da vide radno okruženje botova u Rusiji, AP opisuje kako, u smenama od po 12 sati, rade muškarci i žene koji su poznati i kao "kremaljski trolovi".
"U mermernoj četvorospratnici u Sankt-Peterburgu, stotine radnika besomučno kucaju po kompjuterskim tastaturama na prvim borbenim linijama informacionog rata", navodi se u tekstu.
AP prenosi izjavu Ljude Savčuk, 34-godišnje novinarke i samohrane majke dvoje dece, koja je radila u "fabrici botova" u Sankt Peterburgu do sredine marta, kada je dala otkaz posle dva meseca rada, a koja kaže da nije ni sanjala da je reč o "toliko strašnoj propagandnoj mašineriji".
Kremlj se, kako napominje AP, uvek bavio propagandom, ali je prošle godine intenzivirao svoju kampanju botova angažujući stotine onjaln operativaca da pomognu u opiranju zapadnom pritisku povodom uloge Moskve u proruskim aktivnostima na istoku Ukrajine. Ta operacija je zabrinula Evropsku uniju i podstakla je da izradi nacrt plana za borbu protiv ruske kampanje dezinformacijama, mada detalji još nisu poznati, zaključuje američka agencija.
Kako kaže, svaki operativac ima po nekoliko naloga na društvenim mrežama pod različitim imenima i mora da na blog postavi 160 poruka tokom 12-časovne smene, dok neki pak imaju zadatak da objavljuju određene fotografije i proputinovske komentare na novinske tekstove na ruskim i zapadnim portalima.
U nekim odeljenjima, objašnjava ona, botovi svakodnevno dobijaju instrukcije šta da napišu i kakve emocije treba da izazovu.
"Čini mi se da oni ne znaju šta rade. Jednostavno ponavljaju šta im se kaže", navodi Savčukova, dodavši da su botovi pretežno mladi ljudi koji su privučeni relativno visokim mesečnim zaradama od 40.000 do 50.000 rubalja, odnosno od 800 do 1.000 dolara.
AP kaže da se njen opis poklapa sa opisom drugih bivših botova koji su o tome javno govorili, mada je Savčuk jedna od malobrojnih koja je pristala da joj bude objavljeno puno ime i prezime, kako navodi AP i dodaje da oni koji su tamo radili nemaju sumnje da se kampanjom rukovodi iz Kremlja.
Botovi se zapošljavaju putem pretrage po internetu, uz finansiranje holding kompanije čiji je direktor, kako neki ruski mediji navode, Putinov prijatelj i šef osoblja.
Jedan od prvih koji je izvestio o "fabrici trolova" bio je novinar iz Sankt Peterburga Andrej Sočnikov, koji kaže da oko 400 ljudi radi u mermenoj zgradi, a na snimku koji je postavio na Jutjubu vidi se kako u jednoj prostoriji sede rame uz rame ispred kompjutera.
