Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je danas Japancu Takakaki Kadžiti i Kanađaninu Arturu B. Makdonaldu za njihov rad na elementarnim česticama neutrinima, saopštio je žiri.
Otkrivanjem "kameleonske" prirode neutrina, dobitnici nagrade su rešili staru zagonetku u čestičnoj fizici što može uticati i na promenu našeg shvatanja svemira, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka.
"To otkriće je promenilo naše razumevanje najunutrašnjih procesa materije i mogu se pokazati ključnim u našem shvatanju univerzuma", navodi se u obrazloženju.
Kadžita (56) je direktor Instituta za istraživanje kosmičkog zračenja i profesor na Univerzitetu u Tokiju, dok je Makdonald (72) profesor emeritus na Kvins univerzitetu u Kingstonu u Kanadi.
Neutrini su izuzetno male subatomske čestice koje nastaju u nuklearnim reakcijama u Suncu i drugim zvezdama. Ime neutrino je smislio Enriko Fermi pošto je postojanje te čestice pretpostavio Volfgang Pauli 1931. kako bi objasnio raspad atomskog jezgra, a njihovo postojanje je potvrdio Frederik Rejns 1956.
Postoje tri vrste neutrina, a dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku su pokazali da neutrini osciliraju iz jednog tipa u drugi, što odbacuje pretpostavku da nemaju masu.
Kadžita je 1998. pokazao da su neutrini zabeleženi u Super-Kamikande detektoru u Japanu prošli kroz metamorfozu u atmosferi, navela je Kraljevska švedska akademija nauka.
Tri godine kasnije Makdonald je na Sadburi opservatoriji za neutrine pronašao da neutrini koji dolaze sa Sunca mogu menjati identitete.
"Dalekosežan zaključak eksperimenta je da neutrino, za koji se dugo smatralo da nema masu, mora imati masu", navela je švedska akademija.
Sezona objavljivanja ovogodišnjih Nobelovih nagrada počela je juče u Stokholmu nagradom za medicinu. Sutra se dodeljuje nagrada za hemiju, a u četvrtak, 8. oktobra nagrada za književnost.
Nobelova nagrada za mir biće objavljena u Oslu u petak 9. oktobra, a za ekonomiju u ponedeljak 12. oktobra.