Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je prošle sedmice da SAD žele smenu sirijskog predsednika Bašara al-Asada, a ne njegovog režima. Problem je samo ko bi ga zamenio...
Naime, posle četiri godine rata, ni ruski ni iranski saveznici, ni opozicione grupe ne mogu da imenuju Asadovog naslednika koji bi mogao biti garant manjinskim grupama i očuvati mir, piše danas "Figaro".
Nekoliko imena se pominje kada se govori o mogućem prelaznom periodu, među kojima je naistaknutiji bivši potpredsednik Faruk Šara (77), inače sunit, koji je bio u kućnom pritvoru u Damasku od početka revolucije, prenosi Sputnjik.
"Šara bi odgovarao i svojoj Baas partiji, ali i opoziciji", smatra opozicionar Hajtam Mana.
Drugi mogući kandidat je Ali Mamluk, koji se trenutno nalazi na čelu Državne bezbednosti Sirije i koji uživa podršku Rusije.
Mamluk je, takođe, sunit, a održavao je veze sa stranim obaveštajnim službama uz čiju pomoć se borio protiv islamista do 2011. godine.
Reč je osvedočenom Asadovom savezniku, koji je bio poslat proteklog leta u Moskvu, Teheran i Kairo da ugovori rusku operaciju.
Iako se smatra da je Mamluk jedan od projektanata "sirijske represije", on je ipak jedna od ličnosti koja bi "zadovoljila i rusku i američku stranu u smislu vojnog i obaveštajnog stručnjaka budućih službi Sirije", smatra Mana.
"Kec iz rukava" mogao bi biti i bivši general Sirijske republikanske garde Manaf Tlas, koji je 2012. godine prebegao u Pariz uz prećutni pristanak francuske obaveštajne službe, a koji se čvrsto suprotstavlja religiji, piše Sputnjik.
Tlas je sunit i sin bivšeg ministra odbrane u vladi Hafeza Asada, koji je sebe promovisao kao predstavnika zapadnih sila u Damasku.
Što se tiče ostalih mesta u novom kabinetu, Moskva je sačinila listu od 38 opozicionih aktivista, Saudijska Arabija je iznela 20 imena, dok je Egipat imenovao 10 osoba.
Generalno uzevši, proces smene Asada neće biti jednostavan, a razlog leži u činjenici da se sve praktično vrti oko samog predsednika.
"Bašarov otac Hafez Asad je ustrojio sistem tako da su svi morali da se podređuju predsedniku, koji je imao centralnu poziciju", kaže Sami Hijami, bivši sirijski ambasador u Londonu.
"Ali sledeći problem je alavitska manjina. Alavitski generali bi morali da veruju bilo kome ko bi došao na Asadovo mesto", dodao je Hijami.
I Rusi i Iranci veruju da je Asad njihov najbolji adut i saveznik u borbi protiv sunita i islamskog terorizma.
Ipak, njihove se strategije srednjeročno gledano mogu razlikovati, s obzirom da Iran pruža veću podršku Asadu, nego što to na ličnom planu čini Rusija, navodi Sputnjik.
"Možete prestati da govorite da zastupamo Asada", izjavio je nadavno šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
SAD i njihovi zapadni saveznici se sa druge strane nadaju da će očuvati državnu infrastrukturu Sirije, kako bi izbegli izbijanje islamskog haosa koji bi eventualno doveo do zamene režima u Damasku.
