Oko pola miliona ljudi moglo bi da strada od posledica globalnog zagrevanja do 2050. godine, upozoravaju klimatolozi.
Zbog klimatskih odstupanja, dolazi do promena u ishrani i do pada poljoprivredne proizvodnje, navedeno je u studiji objavljenoj u časopisu "Lancet".
Globalno otopljavanje izaziva ekstremne meteorološke promene, kao što su olujne kiše ili suše, a njihove posledice pogubne su za poljoprivredu.
Ako ne budu preduzete nikakve mere s ciljem smanjenja emisija "efekta staklene bašte", promena klime mogla bi da za trećinu smanji rast količina hrane do 2050. godine.
Za pojedince to će značiti, prosečno, 3,2 odsto manje hrane na raspolaganju, četiri odsto manje voća i povrća, kao i 0,7 odsto manje crvenog mesa u odnosu na 2010. godinu.
Te promene mogle bi da izazovu oko pola miliona dodatnih smrti do 2050. godine, procenjuju stručnjaci.
Smanjen unos voća i povrća u organizam može da izazove dva puta veću stopu smrtnosti od neuhranjenosti.
Najpogođenije zemlje biće one sa niskim ili prosečnim prihodima, uglavnom na zapadnom Pacifiku - tamo bi moglo da strada 260.000, a na jugoistoku Azije više od 160.000 ljudi.
Gotovo tri četvrtine tih smrti desiće se u Kini i Indiji.
Jugoistočna Azija i Afrika biće područja sa najvećom stopom smrtnosti odrasle populacije usled neuhranjenosti.
Međunarodna zajednica obavezala se u decembru prošle godine na konferenciji o klimi u Parizu da će globalno zagrevanje ograničiti na dva stepena u odnosu na predindustrijsko doba, uglavnom ograničenjem emisija "gasova staklene bašte".
