Organizacija za legalizaciju psihodelilčnih droga je uspela da MDMA, drogu poznatu kao ekstazi koja se koristi na žurkama, približi legalizacije za medicinsku upotrebu.
Američka Uprava za hranu i lekove označila je tu drogu kao potencijalni "proboj" za lečenje post-traumatskog stresnog poremećaja i odobrila poznu fazu istraživanja na do 300 pacijenata koji će biti posmatrani kasnije ovog meseca, preneo je Asošiejtid pres.
Ako taj pokušaj bude uspešan, MDMA bi postao prva psihodelična droga, sada u istoj najrestriktivnijoj kategoriji s heroinom i kokainom, koja bi bila odobrena kao lek na recept.
Zahtev za legalizaciju MDMA podnela je Multidisciplinarna asocijacija za psihodelična istraživanja (Multidisciplinary Association for Psychedelic Studies - MAPS) koju je 1986. osnovao Rik Doblin.
On je kao tinejdžer 60-ih godina postao uveren da bi psihodelične droge poput LSD mogle biti ravnoteža destruktivnim težnjama čovečanstva.
Dok je cilj da MDMA dobije odobrenje za upotrebu u medicinske svrhe do 2021, Doblinova organizacija želi da sve psihodelične droge budu dostupne za rekreativnu upotrebu do 2035. godine.
Za kampanju za legalizaciju MDMA-a je iskorišćeno više od 70 miliona dolara koji su Doblinovoj organizaciji dali bogati pojedinci.
Ranije ove godine Rebeka Merser, milijarderka koja pomaže konzervativnu Republikansku partiju i koja je suvlasnica portala Brajtbart njuz, obećala je milion dolara za finansiranje testova MDMA u lečenju post-traumatskog stresnog poremećaja.
Sadašanja istraživanja psihodeličnih droga su skoro neznatna u odnosu na ona koja su obavljena pre oko pola veka. Između 1950. i sredine 60-ih više od 1.000 članaka je objavljeno o upotrebi LSD i drugih psihodeličnih droga na 40.000 pacijenata za lečenje depresije i zavisnosti.
Ubrzo posle toga psihodelične droge su povezane s hipi kulturom i ličnostima kao što je Timoti Liri, nekadašnji profesor s Harvarda koji je predstavljao psihodeliju kao pseudoreligiju.
MDMA je takođe ispitivana u medicinske svrhe pre nego što je počela da se korisiti na žurkama s elektronskom muzikom 90-ih, pošto može da podstakne snažna osećanja euforije, intimnosti i povezanosti.
Tu drogu je otkrio 1912. nemački farmaceut koji je ispitivao kako različite hemikalije mogu da kontrolištu krvarenje.
Njen "hemijski rođak" MDA počeo je da se koristi krajem 60-ih, i stvara kombinaciju halucinacija i snažnih emocija. Korisnici je zovu "droga ljubavi".
MDMA je bila uveliko zaboravljena do kraja 70-ih kada je su poneki psihoterapeuti počeli da je koriste da pojačaju terapije.
Još nije potpuno jasno kako MDMA radi, ali njeni zagovornici tvrde da utiče na dve hemikalije u mozgu - poput antidepresanata podstiče serotonin za koji se misli da stvara dobro raspoloženje, a takođe poput amfetamina stimuiliše dopamin.
Posledica je da pacijenti osećaju manje straha i da su više motivisani da se suoče s traumatičlnim sećanjima.
Prema istraživanju MAPS-a, više od 50 odsto pacijenata koji su koristili MDMA, više nema posttraumatski stresni poremećaj, u odnosu na 23 odsto koji su koristili lažne pilule ili pilule s neznatnim količinama MDMA-a.
