Na Internetu kruži snimak, za koji ne postoji potvrda autentičnosti, na kome se vidi Australijanac Brenton Tarant, učesnik u masakru u džamijama na Novom Zelandu, kako nosi oružje na kojem su ćirilicom ispisana i srpska imena.
U napadima u kojima je ubijeno 49 ljudi, izveštava britanski "Dejli mejl", terorista je na šaržerima koje je koristio ćirilicom ispisao imena Bajo Pivljanin, Marko Miljanov Popović, Stefan Lazar i Miloš Obilić.
Bajo Pivljanin (1630-1687) je hajdučki harambaša s Pive, Miloš Obilić je junak iz srpske epske poezije koji je, prema predaji, ubio osmanskog sultana Murata I u Bici na Kosovom Polju, 1389. godine.
Marko Miljanov Popović (1833 - 1901) je crnogorski narodni književnik, vojvoda iz plemena Kuči a Stefan Lazar - srpski knez Lazar Hrebeljanović (1329 - 1389) koji je poginuo u boju s Turcima na Kosovskom Polju.
Pogledajte snimak:
Takođe, na Internetu se pojavio snimak iz kola napadača pre nego što je izvršio masakr, čija autentičnost takođe nije potvrđena, na kome se čuje kako muškarac sluša srpsku krajišku pesmu "Od Bihaća do Petrovca sela", u kojoj se pominje ime haškog osuđenika Radovana Karadžića.
Prema dostupnim podacima nema nikakvih genetskih veza sa Srbijom, a u tome u prilog ide i nastavak teksta...
Naime, na oružju teroriste nalazi se i amblem zloglasne SS divizije "Princ Eugen", čiji su pripadnici vršili zločine u Srbiji i BiH tokom Drugog svetskog rata.
Među brojnim natpisima na više jezika i crtežima je i takozvana "Odal runa", znak u obliku romba, koju su pripadnici ove divizije nosili na uniformi.
Terorista je nosio i amblem "Crno sunce", koje je simbol okultnog značenja.
Osnova simbola je "sunčev krug" koji je oslikan na podu dvorane u dvorcu u Severnoj Rajni-Vestfaliji koji je tokom Drugog svetskog rata bio jedno od najznačajnijih mesta za komandanta zloglasnih SS jedinica Hajnriha Himlera.
Još jedno od imena koje je terorista napisao na svom oružju je i Šerban Kantakuzin. U pitanju je vlaški knez (1640 - 1688), koji je sarađivao s rumunskim knezom srpskog porekla Đorđem Brankovićem.
Na oružju su ispisana i sledeća imena: Dmitri Senjavin, Edvard Kodrington, Marko Antonio Bragadin i Ernest Ridger fon Štarhemberg.
Edvard Kodrington (1770 - 1851), bio je britanski admiral koji je učestvovao u trafalgarskoj bici i bici kod Navarina.
Marko Antonio Bragadin (1523 - 1571) bio je mletački advokat i vojskovođa.
Grof Ernst Ridger fon Štarhemberg (1638 - 1701) je bio general carske austrougarske vojske za vreme ratova Austrije sa Turcima.
Sve ove ličnosti spaja jedno - u jednom periodu svojih života borili su se protiv turske otomanske vojske. Mada su pojedini s Turcima jedno vreme i sarađivali, poput Šarbana Kantakuzina, koji je s velikim vezirom Kara Mustafa-pašom opsedao Beč 1683.
