Pet ljudi je poginulo, a 132 je povređeno danas u novim sukobima iračkih snaga bezbednosti i demonstranata širom zemlje, čime je broj poginulih u protestima od juče porastao na najmanje sedam.
U južnom iračkom gradu Nasirija došlo je do razmene vatre kada su elitne anti-terorističke jedinice raspoređene u tom gradu nakon što je policija "izgubila kontrolu" nad situacijom.
Protesti, koju su počeli juče zbog nezaposlenosti, teške ekonomske situacije i nedostatka osnovnih usluga kao što su struja i voda, eskalirali su danas.
Mnogi demonstranti uzvikivali su "pad režima", što je slogan korišćen 2011. godine tokom Arapskog proleća.
Portparol Ministarstva unutrašnih poslova izjavio je da je jedno dete poginulo kada je demonstrant u jugoistočnom delu Bagdada bacio Molotovljev koktel na vozilo u kojem su bili civili.
U južnom gradu Nasirija demonstrant je poginuo kada je policija otvorila vatru da rastera okupljene, dok je drugi preminuo od zadobijenih povreda, rečeno je Rojtersu iz zdravstvenih službi.
Policija i vojska otvorile su vatru i bacile suzavac kako bi rasterale stotine demonstranata širom Bagdada.
Vlada je u jučerašnjem saopštenju navela da je među povređenima 40 pripadnika bezbednosnih snaga i optužila "grupe koje su izazvale nerede" za nasilje.
Irački premijer Adel Abdul Mahdi predsedavao je danas hitnim sastankom nacionalnog Saveta bezbednosti, nakon kojeg je u saopštenju izraženo žaljenje zbog pogibija i povređenih na obe strane u utorak i podržano pravo na proteste i slobodu izražavanja.
U saopštenju nisu pomenuti današni protesti.
"Savet podržava pravo na proteste, slobodu izražavanja i legitimne zahteve demonstranata, ali osuđuje činove vandalizma koji su se desili tokom protesta", navodi se u saopštenju i dodaje da će biti preduzete odgovarajuće mere kako bi se zaštitili civili, javnost i privatna svojina.
Snage bezbednosti blokirale su nekoliko puteva u Bagdadu, uključujući most koji vodi do utvrđene Zelene zone, gde se nalaze vladine zgrade i strane ambasade, kao deo jakih mera bezbednosti.
U pokušaju da smiri strasti, premijer je juče obećao zaposlenje za svršene studente i naredio Ministarstvu za naftu i drugim vladinim telima da uvrste kvotu od 50 odsto za lokalne radnike u buduće ugovore sa stranim kompanijama.
Zemlja bogata naftom decenijama se suočava sa teškoćama, od vladavine Sadama Huseina tokom koje je godinama bila pod sankcijama Ujedinjenih nacija, preko američke invazije 2003. godine i građanskog rata, do borbe protiv Islamske države, nad kojom je 2017. godine proglašena pobeda.
