Kod pominjanja globalnog zagrevanja svetske vesti se obično bave Zapadom, eventualno "ostatkom sveta", ali retko Rusijom. Ali i tamošnje nevolje zbog neodrživog razvoja civilizacije će biti jednako paprene - i to mereno u milijardama $.
Rusija će morati da obrati mnogo više pažnje na problem globalnog zagrevanja, i to pre svega u svojim oblastima pod večitim ledom (permafrost), piše Blumberg.
To svakako nije mali problem, jer pod njega pada više od polovine čitave zemlje a sada globalno zagrevanje preti u Rusiji zgradama, gasovodima i naftovodima...
A Arktik se zagreva dvostruko brže od ostatka sveta.
Sadašnje računice kažu da će gubici samo iz ovgo razloga biti 50 do 150 milijardi rubalja (2,3 milijarde dolara), i to svake godine, kaže Aleksandar Krutikov, zamenik ministra za Daleki istok i Arktik.
"Moramo se ovime pozabaviti, jer nivo štete će biti veći iz godine u godinu. Obim je veoma zabrinjavajući - cevi eksplodiraju, zgrade se ruše", kaže Krutikov.
Krutikov komentar je jasan signal da Rusija, četvrti po veličini globalni zagađivač vazduha, menja stav po ovom pitanju. Tokom većeg dela vremena svoje vlasti aktuelni predsednik Rusije, Vladimir Putin, je stavljao pod znak pitanja da li je globalno zagrevanje (samo) posledica delovanja čoveka. Prelomi datum je bio ove godine kada je Putin potpisao Pariski sporazum o klimatskim promenama iz 2015. godine.
Rast globalne temperature je naročito opasan u ekonomskim oblastima u kojima Rusija dominira u svetu - proizvodnji ruda, nafte i gasa. Permafrost je u oblastima gde Rusi vade 15 odsto nafte i čak 80 odsto gasa. Dodatni je problem, recimo, što se u njima nalaze i rudnici nikla i paladijuma firme MMC Norilsk Nickel PJSC, najvećeg prerađivača u svetu.
Zemljište se zagreva, instalacije tonu jer se pojavljuju krateri, kao u gasom bogatom regionu Jamal.
A procene naučnika kažu da će biti samo gore. Do 2050. godine u celoj oblasti severnog permafrosta Rusije može biti ugrožena infrastruktura tako da šteta bude 84 milijarde dolara, kaže istraživanje koje je u februaru objavila grupa naučnika predvođena Dmitrijem y Streletskijem, profesorom na Univerzitetu Džordž Vašington.
To je vrednost jednaka 7,5 odsto ruskog BDP-a. A uz privredni infrastrukturu nastradaće i ona rezidencijalna - građanima će biti ugrožena imovina vredna dodatne 53 milijarde dolara.
