• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Naučnici u šoku: Probušili rupu u "glečeru sudnjeg dana" i zanijemili

Autori mondo.rs Autori index.hr

Jedan od najvećih glečera na svetu, takozvani “glečer sudnjega dana”, topi se znatno brže nego što su naučnici očekivali, a njegov nestanak bi mogao da podigne svetski novo mora za čak tri metra.

 Antarktik Glečer Globalno zagrijavanje Izvor: Guliver/Getty images/iStock/Don Mennig

Tim britanskih i američkih naučnika izbušio je rupu kroz nekih 600 metara debeli glečer Tvejtis na zapadu Antarktika kako bi merili temperaturu na mestu gde se dodiruju leda i morska vode ispod njega i tako su otkrili da je temperatura neposredno ispod glečera viša od nule.

Naučnici su još ranije prozvali Tvejtis "glečerom sudnjega dana", zbog jezivih posledica po nivo mora u svetu u sklučaju da dođe do njegovog ubrzanog otapanja, podseća Index.hr.

Možda će vas zanimati

Činjenica da je voda ispod glečera sada dovoljno topla da doprinosi otapanju, ozbiljan je razlog za zabrinutost.

“Topla voda u ovom delu sveta, koliko god vam se činio dalek, morala bi da posluži kao upozorenje svima nama o potencijalnim drastičnim promenama na planetu do kojih dovode klimatske promene”, rekao je šef tima Dejvid Holand i dodao da strahuje da je u pitanju nezaustavljivo otapanje glečera.

Tvejtis uz glečer Pajn ajland predstavlja “meki trbuh” Antarktika, s obzirom na opasnost od potpunog povlačenja.

"Glečer sudnjeg dana" se kreće brže od dva kilometra godišnje, svake godine sve brže, dok je istovremeno sve tanji i tanji.

Iako će za potpuno otapanje i podizanje nivoa mora biti potrebno više decenija, potencijalane posledice porasta nivoa mora makar i za jedan metar mogle bi biti potpuna devastacija gusto naseljenih područja u Africi, Aziji, SAD-u i Europi.

Neke ostrvske države mogle bi potpuno nestati, a ugroženi su i brojni gradovi od Šangaja do Venecije, Majamija. Rio de Žaneira, Osake... dok bi desetine miliona ljudi moralo da napusti svoje domove.

PROČITAJTE I OVO

Još iz INFO

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE