Sudija Rut Bejder Ginzberg, legendarni borac za ženska prava i tek druga žena imenovana u Vrhovni sud SAD, preminula je u svojoj kući u Vašingtonu u 87. godini posle teške bolesti, a njena smrt, pre predsedničkih izbora verovatno će pokrenuti veliku bitku oko naslednika
Kako navodi "Glas Amerike", bitka će se voditi oko toga da li predsednik Donald Tramp treba da imenuje, a Senat, u kome republikanci imaju većinu, potvrdi njenu zamenu, ili njeno mesto treba da ostane upražnjeno dok ne bude poznat ishod predsedničke trke u kojoj je Trampov protivkandidat demokrata Džo Bajden.
Bitka u Senatu oko imenovanja sudije koji će zameniti Ginzberg će verovatno biti žestoka - u vreme socijalnih nereda u Americi za vreme pandemije korona virusa - iako demokrate nemaju dovoljno glasova da ga blokiraju ako im se ne pridruže neki republikanski senatori.
Novo imenovanje bi dramatično promenilo ideološki balans u sudu, u kojem trenutno konzervativci imaju većinu 5 prema 4, navodi Glas Amerike.
Lider većine u Senatu, Mič Mekonel, izjavio je u sinoć da će Senat glasati o Trampovom kandidatu da zameni Ginzberg, iako je ovo izborna godina.
Kada je konzervativni sudija Antonin Skalija preminuo u februaru 2016, Mekonel je odbio da stavi na glasanje Obaminu nominaciju sudije Merika Garlanda i mesto u Vrhovnom sudu je ostalo upražnjeno do neočekivane Trampove pobede na izborima.
Nacionalni javni radio (NPR) preneo je da je nekoliko dana pred smrt Ginzberg svojoj unuci Klari rekla da je njena "najveća želja da ne bude zamenjena dok se ne izabere novi predsednik".
Tramp je u razgovoru sa novinarima u Minesoti rekao da je Ginzberg bila "izuzetna žena" i nije pomenuo njeno upražnjeno mesto u Vrhovnom sudu. Kasnije je saopštio da je "cela zemlja u žalosti" a preminulu sudiju opisao kao "titana zakona".
Džo Bajden je u petak uveče izjavio da "nema sumnje" da bi sledećeg sudiju Vrhovnog suda trebalo da izabere pobednik novembarskih izbora.
Sudija Vrhovnog suda je doživotna pozicija.
Sudije Vrhovnog suda imaju ogromnu ulogu u oblikovanju američke politike kada je reč o kontroverznim pitanjima kao što su abortus, LGBT prava, prava vlasnika oružja, verska prava, smrtna kazna i predsednička ovlašćenja. Na primer, sud je 1973. legalizovao abortus širom zemlje - što je odluka koju neki konzervativci i dalje žele da ponište - a 2015. dozvolio istopolne brakove širom Sjedinjenih Država.
Rut Bejder Ginzberg je provela poslednje godine kao neosporni lider liberalnog krila suda i postala potpuna "rok zvezda" za svoje obožavaoce. Mlade žene su posebno osećale privrženost prema "jevrejskoj bakici" u Vrhovnom sudu. Dobila je nadimak "Ozloglašena RBG" zbog svoje odlučne odbrane prava žena i manjina, kao i snage i izdržljivosti koje je pokazala noseći se sa udarcima u privatnom životu i zdravstvenim krizama.
Džoan Rut Bejder rođena je u Bruklinu u Njujorku 1933. godine, u porodici iz srednje klase. Sanjala je da postane operska pevačica. Diplomirala je kao prva u svojoj klasi na Pravnom fakultetu Univerziteta Kolumbija 1959, ali nije mogla da pronađe pravnu firmu spremnu da je zaposli. Kako je rekla 2007, imala je tri stavke koje su išle protiv nje - bila je Jevrejka, žena i majka.
Ipak, izborila se sa sistemskim rasizmom u krugovima pravnika da bi postala jedna od najpoznatijih američkih sudija. U Vrhovni sud imenovao ju je demokratski predsednik Bil Klinton 1993. i to je bilo prvi put u 26 godina da je sudiju izabrao demokrata.
U početku se ideološki pozicionirala donekle levo od centra u konzervativnom sudu gde su dominirale sudije koje su postavili republikanci. Njen liberalni glas je bio sve snažniji što je duže služila u sudu.
Glas sudije Ginzberg je bio ključan u istorijskim presudama kojima su obezbeđena jednaka prava za žene, veća prava homoseksualaca i zaštićena prava na abortus.