Drugog dana Božića, 8. januara po novom, a 26. decembra po starom kalendaru, Pravoslavna crkva proslavlja Sabor Presvete Bogorodice. Običaj je da se na današnji dan pozdravlja sa Pomoz' Bog.
Crkva na današnji dan odaje slavu Presvetoj Bogomateri, koja je rodila Gospoda Boga, Isusa Hrista. Njenim Saborom se naziva ovaj praznik zato što se danas sabiraju svi verni, da proslave Mater Bogorodicu.
Prema srpskim običajima, tri dana oko Božića kuća se ne čisti.
U nekim krajevima, domaćin kuće, na ovaj dan, domaćin daje čobaninu glavu pečenice koju ovaj nosi sa sobom na pašu. Kad je pojede, natakne je na jasenovu granu, da je živina ne može dohvatiti i kljucati.
U drugim krajevima, glava se čuva do Vasilice. Na ovaj dan se ne seku kosti, a ljudi se obraćaju jedan drugome sa: "Pomoz' Bog, Radovane.."
Na ovaj dan, koji je drugi dan Božića, obilaze se prijatelji i komšije i primaju gosti u kuću.
A evo i informacija o samom današnjem prazniku koje je objavila SPC:
"Cela priroda i sva tvar poklonila se Hristovom rođenju, a prvi od ljudi, koji su mu prišli, bili su pastiri. Čuvajući stražu kod stada svojih, iznenadili su se pojavom anđela i slavom Gospodnjom, koja ih je obasjala. I gle, nebeski blagovesnik im reče: 'Ne bojte se, jer vam, evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas, u gradu Davidovu, rodi Spasitelj, koji je Hristos Gospod.
I odjednom se pojavilo mnoštvo anđela koji hvaljahu Boga najlepšom pesmom koja se ikada čula: 'Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!' Iznenađeni i uplašeni pastiri, su odlučili da pođu do Vitlejema i vide šta se dogodilo. 'Hajdemo do Vitlejema da vidimo taj događaj o kome nas je Gospod obavestio'. Kada su stigli, ugledali su dete gde leži u jaslama i poklonili mu se", piše SPC o ovom velikom prazniku.
Ovaj susret sa Hristom, označio je, kako se dodaje, preokret u njihovom životu. Novim ritmom zakucala su njihova srca i neiskustvenom toplinom zagrejale su se i obradovale njihove duše. „I pastiri se vratiše slaveći i hvaleći Boga za sve što su čuli i videli kako je bilo rečeno."
Drugi pak, koji su se poklonili Novorođenom Hristu, bili su učeni i slavni mudraci sa Istoka. Ovi „zvezdočitači" posmatrali su nebeska tela i ugledali novu, Mesijinu zvezdu, koju su proroci nagoveštavali. Odmah su pošli Novorođenome da mu se poklone. "I gle, zvezda koju videše na istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade nad mestom gde beše dete" Ugledavši Hrista, poklonili su mu se kao Bogu i darivali ga: zlatom, tamjanom i smirnom. Istinu koju su do tada tražili među zvezdama, pronašli su u novorođenom detetu, u Onome koji je došao sa neba: Suncu Pravde, Istoku sa visine, Onome koji jeste od pre nastanka vremena i pre stvorenog sveta. „I pošto su u snu poučeni da se ne vraćaju Irodu, vratili su se drugim putem u svoju zemlju."
Mudraci, dakle, nisu hteli da se vrate istim putem i sretnu sa Irodom, koji je hteo pogubiti Bogomladenca, već su, kako svedoči Sveto Jevanđelje, u svoju zemlju otišli drugim putem i na taj način omeli Irodove zle namere. Ali oni su promenili ne samo put već i način života. Ova njihova duhovna promena bila je istinita pouka i poruka svima, pa i nama danas - da svi koji se odluče da pođu Hristu i da mu se poklone, odlaze dalje kroz svoj život drugim, lepšim, boljim, istinitijim, i bezbednijim putem, od onoga kojim su mu došli. Odlaze preobraženi, preporođeni, pokajani. Jednom rečju, bivaju novi ljudi.
"Zato i mi pođimo u susret Hristu i poklonimo mu darove svoga srca: veru, nadu i ljubav, a on će ih preobraziti i umnožiti u nama. Veru će učiniti još čvršćom, nadu pouzdanijom, a ljubav iskrenijom, čistijom i plodotvornijom. Ako ovako postupimo, onda ćemo i mi, poput pastira i mudraca, kao i svih drugih koji su se Gospodu poklonili, osetiti radost ovog susreta, sreću i lepotu koju nam niko i nikad neće moći uzeti. Jer On, živi i istiniti Bog, biće sa nama", ističe SPC.
Crkva Božić slavi tri dana koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom.
