Ubirati plodove svog rada je svakako najveće zadovoljstvo, a kako to zaista izgleda uvjerili su se i banjalučki baštovani, koje su ove godine uzeli „motiku u ruku da nahrane Banjaluku“.
Povrće, voće, pai cvijeće koje su vlastitim trudom uzgajali danas su i predstavili na štandovima ispred „Krajiške kuće“ u Banjaluci.
Maćuhice, luk, patlidžan, paprike, paradajz, tikvice, samo su neki od proizvoda koji su svojim šarenilom krasili tezge u srcu Banjaluke.
Banjalučani su na štandovima imali priliku da vide i mnoge vrste koji se ne viđaju svaki dan, tako je na jednom od njih bilo čak 420 vrsta paradajza, za koji su sjemena nabavljena iz raznih dijelova svijeta.
„Mnogo nam znači, pogotovo meni jer je suprugu i meni ovo prva bašta i uzgajamo nekih 15-ak vrsta različitih biljaka. Imamo čak i malo endemskih sorti koje smo dobili na poklon. Mnogo nam znači, prvenstveno zato što svojoj djeci uzgajamo najkvalitetnije i najbolje, bez ikakvih preparata i hemije. Boravimo mnogo u bašti, ali volimo to, tako da nam je to i uživanje“, rekla je Nataša Kosić, koja je se po prvi put oprobala u baštovanstvu.
A za baštu se odnedavno brine i Nena Šipka, koja je ranije, kada su povrće uzgajali njeni roditelji, bila samo pasivni posmatrač.
„I ove godine, kao i90 odsto ljudi, ušli smo u neku tu pričicu zbog koronavirusa, da se bavimo kvalitetnim stvarima i da ne razmišljamo o tome (epidemiji). Kod mene je to tako djelovalo. Bašta je učinila svoje i totalno me je odvukla od svih tih problema. Neopisivo zadovoljstvo predstavlja kada uzgojite nešto svoje. Uz neki minimalan trud, uboli ste nešto i svaki dan zavirujute, iščekujete, prvi list, prvi izdanak uz malo truda uslijedi i taj plod koji izaziva jednu neopisivu sreću“, kaže Šipka.
Gradonačelnik Banjaluke, Igor Radojičić koji i sam već godinama zajedno sa porodicom uzgaja baštu rekao je da je ovo jedna pozitivna priča koja u gradu živi već dvije - tri godine.
„Udruženje građana sa mnogo ljudi koji se ranije nisu, barem aktivno, bavili poljoprivrednom proizvodnjom, proširuje svake godine proizvodnju sa mnogo kultura. Ova godina je bila posebna pošto je epidemija učinila svoje i mi smo proljetos ljudima savjetovali da više siju, više sade. Sve više ljudi se vraća na selo, mnogo njih se zainteresovalo za selo i poljoprivredu. Ja sam prije par mjeseci rekao, kada smo kupovali rasad - pošto mi već godinama i decenijama imamo baštu - da su sada kupovali i oni koji ne razlikuju papriku i paradajz“, ističe Radojičić.
Objasnio je da je što se proizvodnje tiče, godina dosta dobra, osim šljive na nekim mjestima.
„Ja sa svojom porodicom, ranije sa roditeljima, a sada sa suprugom i djecom, imam baštu svake godine. Ove godine biće najviše paradajz sosa. Treba se baviti proizvodnjom zdrave hrane. Najbolje je kada proizvedete sami, znate da li ste prskali, od koga ste nabavali i što je najbitnije da se svi na neki način vratimo selu i onom što je zdrava hrana," naglasio je Radojičić.
Draško Ilić, direktor Centra za razvoj poljoprivrede i sela Banjaluka rekao je da je potrebno animirati što veći broj sugrađana da se bave proizvodnjom domaće hrane.
„Pandemija virusa korona je doprinijela da oni koji se čak nikad nisu bavili poljoprivredom počnu uzgajati bašte. Gradske bašte funkcionišu iz ljubavi ljudi koji vole da pokušaju da nešto naprave i proizvedu. Podrška gradonačelnika našem projekatu je ove godine dovela do toga da preko 1.200 naših sugrađana posiju bašte. Nadam se jednoj tradiciji u ovom poslu,“ kazao je Ilić.
Direktorica Turistička organizacije grada Banjaluka, Irena Radojević, navela je da se organizacija bavi promocijom bašta koje su zavrijedile da budu promovisane.
„Mi smo sve ove štandove njima prepustili da na njima aranžiraju svoje proizvode koji su jako lijepi i kvalitetni“, rekla je Radojevićeva.
Tijana Runjo izpreduzeća Tržnica a.d. Banjaluka navela je da Tržnica uvijek podrži domaće proizvođače.
„Tržnica je prepoznala vrijednost i bašti i gradskih baštovana koji su u proteklom periodu uzgajali organsko voće i povrće na parcelama koje su im bile date na upotrebu i iskreno se nadam da će u budućnosti biti što veći broj ovakvih parcela i što veći prinos ovakvih proizvoda koji bi se mogao u određenoj saradnji prodavati na gradskoj tržnici odnosno na našim tezgama“, naglasial je ona.
Jedan od organizatora inicijative „Motiku u ruku da nahranimo Banjaluku“, Vladana Savić rekla je da se ova inicijativa rodila kada se pojavio koronavirus.
„Imali smo malo vremena da pripremimo sve, pa smo se obratili Milki Tamamović koja je već bila samoinicijativno krenula da radi. Zajedničkim koracima smo onda nastavili . Obzirom da grad u tom momentu nije imao dovoljno prostora da nam ustupi na korištenje, obratili smo se privatnim vlasnicima parcela, tako da smo sada uzgojili povrće na parcelama na Starčevici, Petrićevcu i kod Poljoprivedne škole i zahvaljujemo se vlasnicima i nadamo se da ćemo moći i dalje da ih koristimo, ali da ćemo i od grada dobiti još neke površine“,izjavila je Savićeva.
Izložba plodova, prispjelog sezonskog povrća domaćih baštovana gradskih bašta Banjaluke, otvorena je danas i trajaće tri dana. Drugi dan biće organizovana "Žurka baštovana" i treći dan Baštovanska radionica, odnosno, edukativni program i razmjena iskustava.