Kompanija koju je nedavno kupio ruski „Gaspromnjeft“ objavila je prodaju robe iz svojih skladišta od uvijača za trepavice do veš mašina.
Hrpa stvari koje ne bi trebalo da se nalaze u magacinima naftne kompanije možda najbolje pokazuje kako su partijski kadrovi upravljali do privatizacije, ali i da Rusi žele da uštede na svakom koraku, piše "Blic".
I cijene i količine ponuđene robe mogu se vidjeti na sajtu NIS-a, gdje stoji da se „po povoljnim cijenama nude na prodaju materijali i robe namjenjeni firmama koje ulaze u sastav kompanije, uključujući materijalno-tehničke resurse inostranog porijekla. U pregledu neiskorištene imovine, na našem internet sajtu naći ćete materijale i rezervne dijelove sa dugim rokom proizvodnje, čija nabavka će vam uštedjeti vrijeme koje provodite u potrazi za odgovarajućim proizvođačima. Naš portal je napravljen upravo s tim razlogom. Želimo da obratite pažnju na to da su sve cijene navedene bez PDV-a. Roba se prodaje kako pravnim, tako i fizičkim licima. Takođe, radi pogodnosti, roba se prodaje ne samo po grupama, već i po komadu“, navodi se na sajtu. Prava rasprodaja, reklo bi se. Jedino fali cjenkanje.
A šta su Rusi zatekli kada su otvorili magacine i skladišta NIS-a? Od pribora za ličnu higijenu, tu su depilatori, turpije za nokte, uvijači za trepavice – 169 komada, termometri. Zašto je naftnoj kompaniji bilo potrebno hiljadu termometara, vjerovatno se pitaju i Rusi, a mogli bi i domaći poreski obveznici. Tu su i veš-mašine, grejalice, usisivači. Naravno, i skoro 700 pegli i 400 fenova.
Nije novost da NIS ima veliki vozni park, ali da li je bilo potrebno 71.881 komad muzičkih i video kaseta, CD-ova, i DVD-ova. Rusi za ovo traže pola miliona dinara, a cijene se kreću od četiri do 33 dinara po komadu. Vjerovatno da prodaja neće biti baš sjajna, jer ko danas kupuje kasete za kasetofone. Neko od bivših direktora ili rukovodilaca NIS posebno je izgleda gajio simpatije prema Željku Samardžiću jer ima njegovih 2.358 video i oko 23.000 običnih kaseta. Neko je volio i naočare za sunce, pa u magacinu ima 9.656 modela, italijanskih.
U skladištima NIS našlo se i više od sto televizora i 200 muzičkih stubova. Ima i video-rekordera, vokmena, kamera. Ne zaostaje ni bijela tehnika – šporeti, frižideri, više od 300 miksera, blendera i friteza, 700 mašina za mljevenje mesa, tosteri. NIS prodaje i oko 9.000 komada plastičnog i metalnog posuđa. Rusi imaju namjeru da se riješe i oko 300 bicikala i isto toliko raonika za sijačicu. Na kraju, nije jasno da li roba može da se pogleda, kao i da li će biti produžavanja spiskova. Na poslate mejlove samoj „Internet prodavnici“, jer je to jedini navedeni kontakt, nije bilo odgovora.
Ostaje dilema kako je izložena roba dospjela u vlasništvo NIS-a. Jedan od sindikalaca kaže da samo može da se nagađa odgovor na ovo pitanje. „Sigurno da je to samo mali dio onoga što je nabavljano, NIS je ogromna kompanija, sa desetine ogranaka. Dosta toga raznijeli su rukovodioci i radnici. Ovo je odličan pokazatelj kako se upravljalo nacionalnom naftnom kompanijom. S druge strane, ne znam koliko će se ovajditi Rusi jer je riječ i o robi za koju je teško naći kupca“, objašnjava sindikalac.
Nove gazde NIS-a, prema cijenama u „Internet prodavnici“, izloženu robu procjenjuju na više od devet miliona dinara ili oko 100.000 evra. Nije puno, ali kad se domaćinski posluje, svaki dinar je bitan. Da li je NIS kupio ovu robu preko javnih nabavki, dobio preko kompenzacije ili na neki treći način, nikada se neće saznati, kao ni koliko je platio. Ali je sigurno da je ovo pokazatelj zašto je domaća kompanija morala da bude privatizovana.
U NIS-u navode da je „rasprodaja opreme i robe koja nije potrebna normalna praksa“. „Rasprodaja je postojala u NIS-u i ranije i nikada se nije prekidala, a mi smo samo promijenili njen oblik. Ovo je interna procedura i njen glavni princip je maksimalna otvorenost, naravno u okvirima zakona“, odgovaraju u NIS-u, i dodaju da je rano govoriti o rezultatima.
(MONDO)
