U ime porodica žrtava bombardovanja RTS-a, Žanka Stojanović je napisala da Noam Čomski, koji je napad na "Šarli ebdo" uporedio sa NATO bombardovanjem RTS-a 1999. pokazuje da mu ključne činjenice o tom bombardovanju nisu poznate
U pismu javnosti koje je objavio NUNS, Žanka Stojanović je podsetila da u RTS-u nije poginuo nijedan novinar, već da su svi bili tehničko osoblje.
Prema njenoj oceni, "miloševićevska vrhuška, uključujući njegove generale, znajući danima unapred za predstojeći napad, ljude je žrtvovala sa grotesknom idejom da se spase tako što će sebe pred svetom prikazati kao žrtvu terorističkog napada ("Ja sam RTS"), bez obzira na teror koji je istovremeno sprovodila na Kosovu".
"Čomski tvrdi da oružani napad na bilo koju novinsku redakciju nije opravdan ni pod kakvim okolnostima, pa ni onda kad je ona glavni propagandi oslonac jednog zločinačkog režima, ni u uslovima ratnog stanja, uopšte nikad, jer je namerno gađanje civilnih ciljeva zabranjeno, a Televizija Srbije, uprkos svemu, bila je civilni cilj", navela je Stojanovićeva.
Nemojte posezati za terorom, ako i sami ne želite da postanete njegova žrtva, poručuje Čomski vladama Zapadnog sveta, istakla je Stojanovićeva.
Prema njenim rečima, tu njegovu jednostavnu poruku, domaći propagandisti sada pokušavaju da iskoriste kao dokaz da su žrtve u Parizu i u Beogradu tobože iste, jer su, lažljivo tvrde oni, i u jednom i u drugom slučaju u pitanju novinari, to jest borci za istinu a protiv "jednoumlja".
"Oni tvrde i da su i jedne i druge ubili 'teroristi', a to onda znači da su Miloševićeva vlada, njegovi generali i njegovi akademici, svi bili nevini kao jaganjci Božji, ne samo za taj nego i za sve druge zločine (koji uostalom nisu ni dokazani)", napisala je Stojanovićeva.
To tvrde miloševićevski propagandisti i nacionalni radnici već 16 godina od kada su naši najmiliji hladnokrvno žrtvovani, u ime sulude ideje da se zločinci predstave kao žrtve, "dok ostatak Srbije ćuti", ukazuje Stojanovićeva.
Sve dok se ne bude suočila sa vlastitim zločinima, uključujući i žrtvovanje šesnaestoro radnika RTS-a, napominje Stojanovićeva, Srbija će živeti pod staklenim zvonom, zločinci će biti zaštićeni, a ta zaštita obilno finansirana državnim novcem.
"Novinari neće pisati o šesnaestoro ubijenih ljudi, neće žrtve uzeti u zaštitu (to niko u Srbiji danas ne čini), neće pisati o Generalštabu i Ministarstvu odbrane, koji odbijaju da izruče konkretno označene dokumente da su tehničari RTS ostavljeni da poginu, niti o tužilaštvu koje odbija da razmotri podnete dokaze o smišljenom ubistvu tih ljudi, nego će, bez ikakvog stida, učestvovati u plaćenim kampanjama, praveći od naših mrtvih alibi za iste te zločince koji su ih i žrtvovali", naglasila je Stojanovićeva.
Zaključila je da će tiražne novine davati ogroman publicitet "neposrednom ubici naših najmilijih, koji danas na sav glas viče da je nevin, da je on žrtva ('kažu Čomski i Handke') i zahteva 'svoja prava'".