Videonadzor javnih prostora u Ljubljani širi se iz godine u godinu, tako da je broj kamera koje je postavila prestonička uprava sada povećan sa 48, koliko ih je bilo 2008. godine, na više stotina.
Samo na glavnom gradskom groblju Žale postavljene su 34, na pijacama i parkiralištima 252, a kad se tome pridodaju kamere za kontrolu saobraćaja, prodavnica i banaka u Ljubljani je skoro 1.000 očiju "velikog brata".
Pod znakom pitanja je da li je toliki videonadzor, čija je osnovna svrha da zaštiti imovinu i bezbednost ljudi, opravdan i da li je u redu da građane posmatraju sa svih strana, navodi ljubljanski "Dnevnik".
Opštinski rukovodioci tvrde da su se vandaliski ispadi prema gradskoj imovini, oštećenja saobraćajne signalizacije i automata smanjili za 24 odsto otkako svoju imovinu štite kamerama, ali ljubljanska policija tvrdi da ne raspolažu takvim podacima jer ne vode statistiku.
Portparol ljubljanske policije Nataša Pučko smatra da videonadzor može da pomogne u rasvetljavanju pojedinih kriminalnih slučajeva.
Tako je, primera radi, policija u julu ove godine uz pomoć kamere uspela da uhvati grupu prevaranata koji su pred bolnicama dočekivali starije, lakoverne ljude i uveravali ih da im je prebna hitna novčana pozajmica za lečenje, da bi ih potom pljačkali u njihovim domovima.
Videonadzor: Veliki mestni brat nas v Ljubljani na vsakem koraku opazuje s tisoč kamerami http://t.co/1no48jtilLpic.twitter.com/EG7KnWKUcl
— Dnevnik (@Dnevnik_si) September 11, 2015S druge strane, videonadzor u slučajevima najtežih kriminalnih radnji ponekad ne pomaže, kako se dogodilo pre više godina s pljačkom sefova SKB banke u Ljubljani kada su pljačkaši onesposobili nadzorne kamere, a policiji u njihovom identifikovanju nisu pomogle ni one na ulici jer su bile pogrešno postavljene.
Prema slovenačkom zakonu o zaštiti informacija, preduzeća koja uvedu videonadzor u svoje prostorije o tome prethodno moraju da obaveste zaposlene i njihov sindikat, a jedni izuzetak je nadzor koji se odnosi na čuvanje tajnih informacija povezan s poslovima odbrane i nacionalne bezbednosti.
Snimanje u garderobama i toaletnim prostorijama je zabranjeno.
Opštinske kamere u Sloveniji, prema odredbama zakona, smeju da snimaju pojedine punktove, ali ne i da imaju takozvani opšti videonadzor čitavih ulica i trgova.
Iako videosnimanje nije krivično delo, ono to postaje ako se izvodi bez upozorenja i suprotno zakonu, kao i ukoliko se njime krši pravo na privatnost i porodični život.