Fali mi reči da objasnim kako se osećam kad se vraćam s posla u roditeljski dom, a ne znam koga ću od familije zateći i u kakvom stanju. Tako je 35-godišnja Jelena počela ispovest o životu sa bratom narkomanom.
"Dala bih bratu deo svog života, da mu ikako mogu pomoći. I sigurna sam da bi isto uradili i otac i majka i stariji brat. I znam da, kada je 'čist' nema boljeg stvorenja na svetu. Melemna je duša. Problem je jedino što je retko kad 'čist' i što se život cele porodice pretvorio u pakao s uzdahom", govori Jelena za Pobjedu.
Sunovrat nekada ugledne, dobrostojeće podgoričke familije počeo je pre 15 godina. Otac i majka provodili su dosta vremena na poslu, Jelena i stariji brat bili su primerna djeca, a najmlađi, Jovan, uvek nasmijan, bio je miljenik ne samo porodice, nego celog naselja.
"Ne umem se setiti ni kako je ni kad je sve počelo i gde smo pogrešili. Čini mi se da je vaspitavan kao i nas dvoje starijih. Ili smo mi hteli da se njegova i naša muka događaju nekome drugome?! Jednog leta primetila sam da se moj brat promenio, da se nekako čudno ponaša, da je smršao, da mu je pogled drugačiji. Preživela sam šok kad sam ga prvi put videla vezanog, jer su ga otac i stariji brat samo tako mogli savladati. Majka je plakala i vrištala, ja sam pobegla u sobu i nijesam izašla 24 sata", vraća Jelena film na dane suočavanja sa teškom dijagnozom u porodici.
Nakon svega kaže da ne zna kako su svi u familiji "ostali u svesti" nakon svega što su preživeli. To nije ni patetična priča, ni borba, ni agonija, ni stalni stres nego sve to, pa na kvadrat. Svi su tonuli dublje u propast sa svakom Jovanovom novom dozom.
Otac, Crnogorac starog kova, u početku od sramote nije mesecima izlazio iz kuće, pa se borio i oboleo. Sad je nepokretan. Majka svakog dana nađe po jedan novi izgovor za mezimca. Ona je podnela najveći teret oko pokušaja bratovog lečenja, uvek bdijući nad njegovom sudbinom.
Nagledala se majka svakakvih mučnih scena. Život joj se nebrojeno puta raspadao, a i sama je završavala na infuzijama nakon sinovljevih kriza. Nije povisila glas ni kad ga je molila da ne rasprodaje dedino ordenje, pored svega što je odneo iz kuće nego mu i dalje veruje.
"Nemojte me pitati kako i zbog čega se ona nada da će se Jovan ipak izvući i veruje u njegove laži i izgovore. Valjda jedino majčino srce zna odgovor", priča Jelena za Pobjedu.
Njen stariji brat nije želeo da govori za novine, samo je odmahnuo rukom, rekao da mu „život ne vredi ni pet para“.
Stanuje sa suprugom i dvoje dece, tinejdžera, u porodičnoj kući na spratu. U prizemlju su roditelji, sestra Jelena i najmlađi brat.
"Svako od nas nosi svoj teret, ne sećam se dve mirne noći pod našim krovom zbog njega ili zbog ljudi kojima duguje. Stalna lupanja na vrata i prozore, te pretnje da će razvaliti i sve slomiti su naša svakodnevica. Prijave policiji i dolasci kamataša su muka koje živimo. Zamislite kako se osećamo kad poželimo da se ova agonija završi pa makar i na najgori način", zaključuje Jelena za Pobjedu ispovest života sa bratom narkomanom.
