Čak 64 odsto građana Srbije smatra da bivši komandant Vojske RS Ratko Mladić ne treba biti uhapšen i izručen Haškom tribunalu.
To je pokazalo istraživanje agencije Ipsos Stretedžik puls, urađeno po narudžbi Misije OEBS i Beogradskog centra za ljudska prava.
Za hapšenje i izručenje Mladića je 25 odsto ispitanika u istraživanju sprovedenom u aprilu i junu na reprezentativnom uzorku od 1.400 građana Srbije, dok njih 11 odsto nema stav o tome.
Da Mladić nije odgovoran za zločine za koje je optužen pred Haškim tribunalom smatra 56 odsto ispitanika, da je odgovoran stav je 22 odsto, dok je 22 odsto reklo da ne zna.
U slučaju bivšeg predsjednika Republike Srpske Radovana Karadžića, 55 odsto ispitanika smatra da nije odgovoran za zločine za koje se tereti, a 62 odsto je protivnik njegovog izručenja Haškom tribunalu.
Prema ocjeni direktora Beogradskog centra za ljudska prava Vojina Dimitrijevića tim slučajem podrške Mladiću bi trebalo da se bave socijalni psiholozi, pošto se radi o "urođenoj odbojnosti da je pripadnik tvoje nacije kriv".
On je ukazao da je tome doprinjela i činjenica da su najčitaniji mediji u Srbiji protiv Haga, godinama je bila i indoktrinacija sa državne televizije, a odgovorna je i vlast, kao i sam Tribunal i njegovo tužilaštvo, koje "ima manu da se bavi sredinom koju ne poznaje dovoljno".
Dimitrijević je dodao da dio krivice snose i međunarodna zajednica i Evropska unija, koja "nekad vuče poteze koji nisu baš razumljivi".
Istraživanje je pokazalo da 72 odsto ispitanika ima negativan stav prema Haškom tribunalu, 14 odsto pozitivan, a 15 odsto je bez stava.
Da su Srbi optuženi pred Haškim tribunalom u lošijem položaju u odnosu na optuženike drugih nacionalnosti, smatra 70 odsto ispitanika, 39 odsto misli da ne treba sarađivati sa tim sudom, dok je 55 odsto za saradnju.
Negativan odgovor na pitanje da li suđenja pred Haškim tribunalom doprinose procesu pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije dao je 71 odsto ispitanih, pozitivan 14 odsto, a 15 odsto je reklo da ne zna.
Da je pravosudni sistem Srbije sposoban za suđenje za ratne zločine misli 66 odsto ispitanika, a da nije 25 odsto.
Tužilaštvo za ratne zločine nema hrabrosti da pokrene sve postupke za ratne zločine, uključujući i one protiv visokih oficira vojske i policije, ocijenilo je 45 odsto ispitanika, a 33 odsto misli da ono ima hrabrosti za to.
Da službe bezbjednosti, vojska i policija ne pokušavaju da onemoguće istragu u postupcima protiv svojih pripadnika misli 51 odsto, dok 46 odsto smatra suprotno.
(FoNet)