Predstavnici Jordana, Norveške i Francuske ocijenili da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom
Jordanski ambasador u Vašingtonu Zeid Rad Zeid Al Husein je izjavio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije akt secesije, već stvaranje države na teritoriji na kojoj od raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) niko nije imao državni suverenitet.
Stanovništvo Kosova je u SFRJ realno imalo status naroda, ocijenio je Husein i napomenuo da su, po Ustavu iz 1974. godine, republike SFRJ imale pravo na samoopredjeljenje.
Nema razloga da se tvrdi da i Kosovo, kao federalna jedinica SFRJ, nije imalo to pravo, rekao je Al Husein.
On je ocijenio da suverenitet pripada narodu Kosova, koji je, kako je izjavio Husein, decenijama bio žrtva represije režima u Beogradu i etničkog čišćenja, kako početkom, tako i na kraju 20. vijeka.
Husein je rekao da je stav Beograda doveo do odugovlačenja pregovarčakog procesa o konačnom statusu Kosova.
Tokom tog procesa je Beograd usvojio novi ustav, u čijem stvaranju nisu učestvovali kosovski Albanci, a u kojem se Kosovo određuje kao sastavni dio Srbije, izjavio je Husein.
On je izrazio sumnju u opredeljenost Beograda da Kosovo ima suštinsku autonomiju u okviru Srbije.
Prema riječima Huseina, do proglašenja nezavisnosti Kosova je došlo pošto su iscrpljene sve mogućnosti da se pregovorima postigne rješenje konačnog statusa Kosova.
Što se tiče Rezolucije 1244 Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija (UN), Husein je izjavio da se u tom dokumentu ne navodi da Kosovo mora biti dio SRJ.
Zastupnik Norveške Rolf Ejnar Fife je rekao da se u Rezoluciji 1244 određuje da volja naroda Kosova predstavlja jednu od osnova za utvrđivanje konačnog statusa i da se ne zabranjuje proglašenje nezavisnosti.
Fife je ocijenio da je proglašenje nezavisnosti Kosova posljedica međunarodnog pregovaračkog procesa, a ne uzrok neuspjeha tog procesa.
Edviž Bejar iz francuskog Ministarstva spoljnih poslova je izjavila da je stvaranje države fenomen koji nema ništa sa međunarodnim pravom.
Prema riječima Edviž Bejar, Međunarodni sud pravde ne bi trebalo da se bavi proglašavanjem nezavisnosti Kosova, pošto međunarodno pravo toleriše secesiju.
Drugi zastupnik Francuske profesor Matijas Forto je izjavio da se Rezolucijom 1244 ne isključuje mogućnost proglašavanja nezavisnosti, niti zabranjuje rješenje konačnog statusa Kosova koje Srbija ne bi prihvatila.
Da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, Savjet bezbjednosti ili njegovi predstavnici bi na to sigurno reagovali, rekao je Forto.
U četvrtak će pred Međunarodnim sudom pravde stavove o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova izneti predstavnici Velike Britanije, Holandije i Rumunije.
Tokom sedam prethodnih dana rasprave koja je počela 1. decembra, petnaestorica sudija saslušala su argumente Srbije, vlasti u Prištini i još 17 država.
Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kipar, Španija i Rusija ocenili su, uz Srbiju, da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava.
Legalnost te deklaracije do sada su, pored vlasti u Prištini, podržale Albanija, Njemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, SAD i Finska.
Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili o tome da li je deklaracija u skladu s međunarodnim pravom.
(MONDO/Agencije)