Ponovljeno suđenje bivšem načelniku Službe državne bezbednosti Srbije, Jovici Stanišiću, i njegovom pomoćniku, Franku Simatoviću-Frenkiju, trebalo bi da pred sudom u Hagu počne najranije u martu 2017.
Taj daleki datum, s obzirom na to da je prethodna presuda poništena krajem 2015. godine, proizilazi iz sudskih dokumenata i izrečenog na današnjoj raspravi o stanju u postupku.
Po rasporedu rada, koji je predsedavajući sudija Barton Hol (Burton Hall) dostavio stranama u postupku, pretprocesna rasprava, posvećena utvrđivanju poslednjih detalja o suđenju, biće održana "u drugoj polovini februara" iduće godine.
Suđenje u Haškom tribunalu, tačnije njegovom nasledniku Međunarodni pravosudni mahanizam će, po dosadašnjoj sudskoj praksi, uslediti ubrzo zatim, a tačan datum biće, kako je naznačio sudija Hol, naknadno utvrđen.
Stanišić i Simatović optuženi su za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. Optužnica ih tereti za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.
Posle prvog suđenja, prvostepeno veće Tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.
Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra prošle godine ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.
Na današnjoj statusnoj konferenciji čulo se i da je tužilaštvo 5. septembra podnelo svoj pretprocesni podnesak, odnosno scenario po kojem će voditi ponovljeni postupak protiv Stanišića i Simatovića.
Branioci Stanišića i Simatovića tvrdili su da iz tog podneska proizlazi da će, iako je optužnica ista, tužilaštvo protiv njihovih klijenata voditi potpuno novi postupak, budući da je najavilo veliki broj novih svedoka o novim poprištima zločina.
Stanišićev branilac Skot Martin (Scott) precizirao je da su od 168 najavljenih svedoka optužbe njih 63 novi, a da bi broj novih svedoka mogao porasti i do 90.
"Novi svedoci, pritom, tiču se srži ovog predmeta", podvukao je Martin.
On je naglasio i da je u pretprocesnom podnesku tužilaštva navedeno i "16 novih mesta zločina" širom istočne Slavonije, Kninske krajine i BiH.
Stanišićev zastupnik tvrdio je i da su tužioci u svoj postupak dodali i optužbe za seksualno nasilje na čak 18 lokacija, kao i druge nove zločine, poput prebijanja, prinudnog rada, korišćenja zarobljenika kao živog štita i uništavanja imovine.
Skot je to nazvao "značajnim proširenjem tužilačkog predmeta" u odnosu na prvo suđenje. "Ovo je potpuno novi predmet", zaključio je Stanišićev advokat.
Složivši se potpuno sa kolegom, Simatovićev branilac Mihajlo Bakrač podvukao je da tužilaštvo, kako izgleda, namerava da, pored dokaza iz prvog procesa, tokom ponovljenog postupka "uvede nove svedoke i nove dokaze", što je, kako je sugerisao, protivno odluci Tribunala kojom je ponavljanje suđenja naloženo.
Tužilac Daglas Stringer (Douglas) uzvratio je da su sva mesta zločina u opštinama koje su bile obuhvaćene prvom i još aktuelnom optužnicom protiv Stanišića i Simatovića.
Potvrđujući da "ima novih svedoka" i da je izjave njih 29 već dostavio odbrani, Stringer je tvrdio da je, uprkos tome, odbrana veoma dobro informisana o suštini optužbi koje se Stanišiću i Simatoviću stavljaju na teret.
Sugestiju branilaca da im je šest meseci od objavljivanja pretprocesnog podneska tužilaštva malo da se pripreme za suđenje, Stringer je odbacio rečima da su isto vreme za pripremu imali Radovan Karadžić, Ratko Mladić i Goran Hadžić.
Za početak decembra sudija Hol zakazao je raspravu na kojoj će se, ako bude potrebno, razmatrati i pitanje sposobnosti Jovice Stanišića da mu se sudi.
Kako je sudija Hol rekao, raspravno veće je krajem septembra dobilo izveštaje lekara specijaliste za organe za varenje i psihijatra, koji su Stanišića, po nalogu suda, pregledali u Beogradu, gde je na privremenoj slobodi.
U izveštaju, koji je poverljiv, trebalo je, po odluci sudija, da veštaci odgovore na pitanje o "sposobnosti Stanišića da prisustvuje suđenju", kao i o uslovima pod kojim bi to bilo moguće.
Stanišić, po nalazima lekara u Beogradu i Hagu, pati od hronične bolesti organa za varenje i depresije.
Stanišićeva bolest imala je veliki uticaj i na tok prvog suđenja, koje je u Hagu, posle jednog neuspešnog pokušaja, počelo 2009. Proces je zbog oboljenja prvooptuženog bio prekinut duže od godinu dana, a Stanišić je pre nego što se vratio u sudnicu, jedno vreme pratio suđenje iz pritvora u Sheveningenu preko video veze.