Predsednik Parlamentarne Skupštine NATO Paolo Ali izjavio je da alijansa u potpunosti razume zašto se javno mnjenje u Srbiji protivi ulasku u NATO, imajući u vidu bombardovanje 1999. godine.
On je kazao da je u bombardovanju "verovatno bilo grešaka".
"To što se dogodilo 1999. godine jasno je urezano u pamćenje građana Srbije. Verovatno bi stvari bile drugačije da je prethodno obezbeđena rezolucija Saveta bezbednosti UN, ali ne smemo zaboraviti šta se dešavalo tokom Miloševićeve vladavine. Verovatno je bilo grešaka, ali mislim da je situacija ovde bila zaista dramatična, izjavio je Paolo Ali za Radio Slobodna Evropa.
Ali je kazao da ta alijansa poštuje odluku Srbije da ne bude članica NATO, jer razume da je takvo raspoloženje građana.
On je rekao da NATO veoma ceni to što Srbija sa alijansom sarađuje u bezbednosnim pitanjima.
Da li nas ubija uranijum iz NATO bombi?
"Nije neophodno da se Srbija u ovom trenutku pridruži NATO. Možda će do toga doći u budućnosti ali to zavisi od građana Srbije, a ne od NATO. NATO uvek prihvata zahteve za članstvo, kao što je to bio slučaj sa drugim državama u regionu, kazao je Ali za Radio Slobodna Evropa.
Ali je istakao da bi NATO u budućnosti želeo da vidi Srbiju kao članicu alijanse jer je Srbija "veoma bitan igrač kada je reč o bezbednosti na Zapadnom Balkanu"
"Ali u Evropi postoje i druge zemlje koje nisu članice NATO zbog svoje vojne neutralnosti, kao što su Finska, Švedska, Austrija, Švajcarska. NATO sarađuje i sa tim zemljama. Ako Srbija ostane vojno neutralna NATO sa tim nema problema", naveo je.
Obrazlažući zašto je po njegovom mišljenju Srbija značajnija za NATO od ostalih država na Balkanu, Ali kaže da je reč o veoma stabilnoj državi, u poređenju sa ostalim državama regiona.
"Ona je izvor stabilnosti na Zapadnom Balkanu, što je važno ne samo za NATO već i za Evropu, za sve", naglasio je Ali, koji je nedavno boravio u poseti Beogradu.
O kosovskom pitanju Ali kaže da je najbolji način za rešavanje problema političkim putem.
"Kosovu su potrebni bezbednost i stabilnost. NATO i Kfor su deo te stabilnosti, oni štite pripadnike kosovske i srpske zajednice. Veoma je bitno da se pitanje Kosova reši političkim putem, ali za sada moramo garantovati bezbednost jer su NATO i Kfor na Kosovu iz tog razloga. Kfor će ostati na Kosovu sve dok to bude neophodno. Ne možemo reći koliko vremena će biti potrebno da se politička situacija i problemi razreše, koliko će biti potrebno da se ponovo uspostave stabilnost i bezbednost. To nije lako predvideti.
Možda će biti potrebno nekoliko godina, možda duže, ne znam", naveo je on.
Ali kaže i da NATO-u ne smeta vojna saradnja Srbije sa Rusijom.
"NATO ceni činjenicu da većinu vojnih vežbi Srbija organizuje upravo sa NATO. Srbija ima slobodu da učestvuje u vojnim vežbama sa Rusijom ili bilo kojom drugom zemljom. Cenimo to što Srbija održava ravnotežu u smislu što sa jedne strane ima dobre odnose sa Rusijom, a sa druge strane ima odličnu saradnju sa NATO", konstatovao je Ali.
Prema njegovim rečima, važno je da Srbija održava dobre odnose sa Rusijom, ali i sa Zapadom.
"Zahtev Srbije za prijem u članstvo u Evropskoj uniji predstavlja dokaz da je zemlja okrenuta i ka Evropi, ka Zapadu. Zapadni Balkan je od presudnog značaja za kompletiranje projekta EU. Evropa neće biti kompletna bez Balkana", zaključio je Ali.
Na pitanje da li je dugoročno gledano, za Srbiju neodrživo sedeti na dve stolice, Ali je rekao da njega interesuje realnost.
"Ja sam inženjer i mene interesuju brojke i realnost - 70 odsto robne razmene Srbije je sa EU, 20 odsto sa zemljama Zapadnog Balkana i oko 10 odsto sa ostalima. Svega nekoliko procenata iznosi trgovinska razmena Srbije i Rusije, što znači da srpska stvarna veza sa Rusijom nije toliko bitna, već ona sa Zapadom, sa EU. Politička odluka je na Srbiji, ali mi na Srbiju gledamo kao na zapadnu zemlju" - dodao je on.
Inače, danas se u Skupštini Srbije vodi rasprava o formiranju komisije radi utvrđivanja istine o vezi između bombardovanja osiromašenim uranijumom 1999. godine i porasta broja obolelih od raka.
