Parastos kod spomen-obilježja služio je vojni sveštenik, a potom je više delegacija položilo vijence.

Nekadašnji komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Republike Srpske Milan Torbica rekao je da su vremena kada su formirane ove jedinice bila teška, jer na ovim prostorima nije postojalo ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana.

"Kada je riječ o starješinskom sastavu, najveći broj je dobrovoljno došao iz drugih jedinica RV i PVO, na šta smo najviše ponosni", rekao je Torbica novinarima.

On je istakao da su pripadnici RV i PVO dali veliki doprinos stvaranju i odbrani Srpske, jer je u odbrambeno-otadžbinskom ratu poginuo 61 borac.

"Najbolji sinovi položili su živote i onda kada nisu smjeli da lete, jer je rezolucijom iz oktobra 1992. godine bila zabranjena upotreba ratnog vazduhoplovstva da bi se osujetila najveća moć Vojske Republike Srpske", rekao je Torbica.

Prema njegovim riječima, neprijateljima to nije uspjelo. "Naši piloti letjeli su i u smrt, ako treba, ali su izvršavali svoje zadatke", istakao je Torbica.

On je dodao da su izloženi sačuvani vojni avioni i helikopteri, koji predstavljaju dio onoga čime je raspolagala Vojska Republike Srpske.

"Kada sam 2002. godine otišao u penziju u ispravnom stanju ostalo je sedam `orlova`, jedan `ge četiri` i 15 `jastrebova`, koji se i danas nalaze u skladištima, ali nisu u letnom stanju", rekao je Torbica.

General Torbica: Ovako smo obarali NATO avione...

Pukovnik avijacije Vojske Republike Srpske Janko Kecman, koji je u ratu obavljao dužnost pilota komandanta, rekao je da za pilote u toku ratnih dešavanja nije bilo granica.

"Rijeka Una nam nikada nije bila granica između Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Nebo je bilo naše i mi smo bili slobodni na njemu", istakao je Kecman.

On je napomenuo da je to važilo za pilote helikoptera, jer je rezolucijom Savjeta bezbjednosti UN bio zabranjen let avionima iznad Republike Srpske.

"Ostali dio aktivnosti obavljali smo transportnim borbenim helikopterima, kako za podršku jedinica na terenu, tako i za medicinsku evakuaciju", objasnio je Kecman.

On je dodao da se najveći broj letova odvijao pod zabranom.

"Mi, piloti, nismo znali šta je zabrana i letjeli smo kad god je trebalo. Nismo obraćali pažnju na to da li će nas druga strana, kao što je NATO, štititi, nego nam je bilo bitno da budemo na raspolaganju svom narodu. Nažalost, veliki broj mojih kolega nije dočekao kraj rata", rekao je Kecman.

Predstavnik porodica poginulih boraca Milan Vukmirović rekao je da srpski narod treba da bude ponosan na borce koji su poginuli, braneći svoju Republiku.

"Oni su dobrovoljno došli da brane svoj narod i do kraja su obavili svoj zadatak, a mi roditelji ostajemo sa tugom, ali i sa ponosom na svoju djecu", napomenuo je Vukmirović.

RV i PVO Vojske Republike Srpske formirani su 27. maja 1992. godine, od kada je izvršeno 16 borbenih letova za podršku kopnenim snagama.

Komande su bile u Zalužanima i Mahovljanima u sklopu 874. vazduhoplovne baze Vojske Republike Srpske.