Počela je ofanziva hrvatskih biskupa protiv pape Franje da kako bi ga slomili u približavanju pravoslavnima i naterali da odredi datum kanonizacije blaženoga Alojzija Stepinca.
Ugledni hrvatski novinar i teolog, Drago Pilsel, kaže da je počela ofanziva hrvatskih (nad)biskupa protiv pape Franje da kako bi ga slomili u politici približavanju pravoslavlju, odnosno da ga privole da odustane od, kako kaže, "nepravednoga stava" i konačno odredi datum proglašenja blaženog Alojzija Stepinca svetim.
Prema rečima Pilsela, plan je da se za to iskoriste dve važne godišnjice - 120 godina od rođenja Stepinca u Krašiću, 8. maja 1898. i 20 godina od kada je proglašen blaženim (stepen pred "sveti") u Mariji Bistrici, 3. oktobra 1998.
U tekstu za portal Autograf, Pilsel navodi da bi kanonizacija Stepinca pokazala da je pobeđena ideja mira i pravde medu južnoslavenskim narodima.
"Napominje da se tako u propovedi đakovačko-osječkog nadbiskupa Đure Hranica, na primer, moglo čuti da je aktuelno odlaganje Stepinčevog proglašenja svetim 'teško prihvatljivo i bolno', ali da ima i neke pozitivne učinke: Dodatno istraživanje arhiva dodatno osvetljuje njegov humanitarni i karitativni rad te njegovo spašavanje Srba, Jevreja, Roma i političkih zatvorenika".
Tu se, zatim, navodi Pilsel, otvara čitav niz mogućnosti za laži, preterivanja i manipulacija, pa Hranic kaže da se "toksičnim supstancama, odnosno trovanjem izazvala (Stepinčeva) prevremena smrt" i da je "sve to (komunistička vlast ) prikrila da se spreči da blaženi umre u zatvoru, kao mučenik pred licem domaće i međunarodne javnosti, te da ga je (ta ista komunistička vlast) pustila da umre u kućnom pritvoru u svom rodnom Krašiću".
Pilsel podseća na svoje ranije tekstove u kojima je, kako kaže, raskrinkao laž da je Stepinac umro nasilnom srmću.
"Stepinac je umro od posledice jedne vrste raka krvi - policitemije", naveo je Pilsel uz podsećanje da to ne samo da je izjavio Stepinac po dolasku u Krašić, već da je i njemu lično u nekoliko navrata ponovio Živko Kustić da je "Stepinac iz Lepoglave izašao zdrav i da su "u zatvoru sa njim uglavnom dobro postupali".
Stepinac je, tvrdi Pilsel, oboleo od raka kada je već bio u Krašiću, lečio ga je najbolje što se moglo, ali u župnom dvoru jer Stepinac nije želeo da ode u bolnicu u Zagreb.
Stepinac je umro tri meseca nakon poslednjeg susreta sa ličnim lekarom prof. Hauptmanom.
"Nije mu se moglo više pomoći", piše Pilsel.
Prema njegovim rečima, najstrašnija optužba na račun Stepinca, a koju ignorišu Hranić, Batelja, Miklenić i "njegov potrčko Božanić te ostala ekipa, je da se Stepinac i nakon silnih strahota učinjenih protiv Srba, Jevreja, Roma i Hrvata sredinom 1943. glavom i bradom pred papom Pijom XII. i dalje zalaže za svetu misiju priznavanja i spašavanja monstruozne tvorevine NDH".
Sve to, međutim, ne zanima katoličke propagandiste, kaže Pilsel i dodaje da je važno šarmirati nuncija Pinta i izvršiti snažan protivnapad na papu Franju, prikazati ga kao bešćutnog lika koji ne želi duhovno dobro pobožnim katoličkim Hrvatima, bez obzira na to što ti Hrvati katolici, kako kaže, ne daju "pišljiva boba za žrtve genocida ustaša".
Vrhunac manipulacija nadbiskupa Hranića se, kako navodi, vidi u rečenici: "Kardinal Stepinac je danas blaženik, a međunarodna zajednica je komunistički režim, zajedno s nacizmom i fašizmom, ocenila kao totalitarni zločinacki sistem. Iako su njegovi ostaci na našim prostorima još uvek prisutni, nostalgični, nesposobni za samokritičnost i zato sve glasniji, međutim i oni ce izdahnuti nakon što blaženi kardinal Stepinac bude proglašen svetim. Jer, iako je pravda teško dostižna, ona uvek pobeđuje".