EPS i Ruska elektroprivreda Inter Rao EES potpisale su Protokol o saradnji kojim je predviđena izgradnja hidroelektrana i termoelektrana.
Elektroprivreda Srbije (EPS) i Ruska elektroprivreda Inter Rao EES potpisale su Protokol o saradnji kojim je predviđena izgradnja novih hidroelektrana i termoelektrana. Tim dokumentom predviđeni su i razmena informacija koje se odnose na perspektivne projekte u oblasti elektroenergetike i zajednički poslovi na tržištima trećih zemalja.
Protokol o saradnji ruske i srpske elektroprivrede potpisali su u Beogradu zamenik generalnog direktora EPS-a Dragan Tomić i generalni direktor Inter Rao EŠ Jevgenij Dod.
Generalni direktor EPS-a Vladimir Đorđević kazao je novinarima da Protokol ne obavezuje ni rusku ni srpsku stranu da zaključe ugovor o zajedničkoj realizaciji odabranih projekata, niti ograničava slobodu EPS-a da nezavisno od Protokola samostalno odredi način njihove realizacije. On je naglasio da je u protokolu jasno navedeno i da će se sve odluke o "eventualnoj saradnji" donositi "u skladu sa pravnom regulativom svake od strana".
"Inter Rao EES nije dobio dobio nikakva ekskluzivna prava i prednost u odnosu na neke druge kompanije koje su zainteresovane za realizaciju strateških elektroenergetskih objekata u Srbiji", naglasio je Đorđević. On je dodao da su protokolom regulisane razmene informacija o razvojnim projektima i samo razmatranje mogućih oblika saradnje, a nikakvo utvrđivanje bilo kakvih međusobnih obaveza u budućim poslovima.
Prema rečima Đorđevića, Protokol koji je danas potpisan sa Rusima nije nikakva tajna i on se već dva dana nalazi na sajtu Elektroprivrede Srbije. "Protokol se ne bavi vlasničkom strukturom EPS-a, niti se ijedno slovo odnosi na vlasništvo ili na privatizaciju srpske elektroprivrede", kazao je Đorđević. On je podsetio da je EPS državno preduzeće i da će o svim strateškim partnerstvima i oblicima saradnje i investicija sa potencijalnim partnerima odlučivati država kao njegov vlasnik.
Đorđević je naglasio i da Protokol o saradnji sa Inter Rao EES ništa ne menja kada je reč o Termoelektrani Kolubara B i Nikola Tesla B, jer će za njihovu izgradnju svakako biti raspisani tenderi. Za realizaciju razvojnih projekata koji nisu tajna, EPS-u je do 2015. godine potrebno oko devet milijardi evra i zato kompanija želi starteške partnere, naglasio je Đorđević. On je dodao i da su ovakvi sporazumi potpisivani pre dve godine sa norvrškom kompanijom, a interesovanje je pokazala i kompanija iz Mađarske.
Direktor Inter Rao EES kazao je da je Protokol prvi korak saradnje te ruske kompanije sa EPS-om i da on otvara vrata za angažovanje oko dve milijarde evra investicija te kompanije u Srbiju . "Možemo da ponudimo veoma interesantne predloge za razvoj elektroenergetike Srbije i očekujemo da će saradnja biti konstruktivna ", kazao je on.
Dod je dodao da strategija poslovanja te kompanije predviđa saradnju sa četiri oblasti: Balkan, Kavkaz i Bliski Istok, Centralna Azija, kao i Kina i Daleki istok. Protokol o saradnji između EPS-a i Inter Rao predviđa da 30 dana nakon potpisivanja, srpska elektroprivreda dostavi spisak projekata koje bi želela zajednički da realizuje sa kompanijom Inter Rao, dok ruska kompanija za dva meseca treba da se izjasni za koje od njih je zainteresovan.
Protokol važi do 1. jula 2009. godine.
Najveće interesovanje investitora u oblasti energetike vlada za izgradnju malih hidroelektrana, a procenjuje se da u Srbiji postoji oko 900 potencijalnih lokacija za izgradnju hidroelektrana snage do 10 megavati (MW), čiji je ukupni kapacitet oko 500 MW.
Prema rečima pomoćnika ministra energetike, koji je zadužen za obnovljive izvore energije, Dejana Stojadinovića, zakonska regulativa u ovoj oblasti predviđa da će za male hidroelektrane snage preko jedan megavat biti potrebna licenca za proizvodnju električne energije koju izdaje Agencija za energetiku.
Za izgradnju hidroelektrana čija je snaga iznad dva megavata ili za korišćenje postojećih akumulacija biće neophodno izdavanje koncesija putem tendera.
Predviđeno je da energetske dozvole za gradnju hidroelektrana izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, ali je za hidroelektrane snage ispod jednog megavata dovoljna samo saglasnost opštine, naveo je on.
Stojadinović je predočio da je tehničko-ekonomska analiza za hidroelektranu Ćelije na Reci Rasini, nizvodno od Brusa, pokazala da bi potrebna investicija za taj objekat iznosila 3,2 miliona evra tokom dve godine, za povraćaj uloženih sredstava bilo bi neophodno šest godina, a u periodu od 30 godina ostvarena dobit iznosila bi 11,7 miliona evra.
On je naglasio da bi procenjena dobit svih potencijalnih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji iznosila oko 50 miliona evra godišnje.
(Beta/MONDO)