Švedski parlament odobrio je danas povećanje od 40 odsto budžeta namenjenog odbrani za period 2021-2025. godine.
Obrazloženje za taj potez je da su napetosti u regionu Baltičkog mora porasle poslednjih godina, a zvaničnici kažu da je Rusija glavni razlog.
Skupština, koja broji 349 članova, odobrila je danas najveće povećanje vojnog budžeta u poslednjih 70 godina, navodi AP.
"Primećujemo novo bezbednosno okruženje i da su oni (Rusija) spremni da koriste vojnu moć i za ispunjavanje političkih ciljeva", izjavio ministar odbrane Peter Hultkuist za agenciju.
On je objasnio da je budžet odbrane povećan "zbog nove bezbednosne situacije povezane sa ruskom agresijom na Gruziju, aneksijom Krima, sukobom u Ukrajini, aktivnostima u Belorusiji, unapređenja ruskih vojnih kapaciteta, vrlo složenih vežbi i aktivnosti na Arktiku i na Baltiku".
Novim planom ministarstva će oružane snage Švedske biti povećane sa sadašnjih 55.000, na 90.000 pripadnika do 2030. godine.
Švedska planira i da ojača svoju sposobnost sprečavanja i suočavanja sa sajber pretnjama.
"Mi imamo ovaj problem stalno, a ponekad i svakodnevno", rekao je Hultkuist o kompjuterskim napadima na švedske interese, kako javne tako i privatne.
"Kinezi su vrlo aktivni, Rusi su aktivni, a ima i drugih aktera", dodao je on.
Parlament je danas odlučio da Švedska, poput susedne Finske, još jedne nesvrstane države, treba da izrazi spremnost da se pridruži NATO kao mogućoj opciji bezbednosne politike.
Takozvana "opcija NATO" ne znači da bi se Šveđani prijavili za članstvo u Alijansi, već da bi članstvo Švedska razmotrila ako to bude smatrala potrebnim za bezbednost.
Ova zemlja je 1949. odlučila da se ne pridruži NATO-u i proglasila je bezbednosnu politiku čiji je cilj nesvrstavanje u miru i neutralnost u ratu. Švedska i Finska sarađuju sa Alijansom od sredine 1990-ih, kada su se pridružile NATO "Partnerstvu za mir", i daju svoje snage mirovnim i nadzornim misijama pod vođstvom NATO, navodi agencija.
(MONDO/Tanjug)